Председник Белорусије Александар Лукашенко недавно је изјавио да НАТО трупе пред вратима његове земље звекећу гусеницама и гомилају своје снаге на самој граници.

У наставку ћете сазнати колико је ова изјава заснована на чињеницама, које је место Пољске и Прибалтичких земаља у овом процесу и каква је нова антируска НАТО стратегија.

Уобичајена је пракса да многе армије по свету имају своје војне вежбе. Сваке године само европске земље одрже више од 300 маневара у којима учествује најмање по три и више земаља. Међутим, ова година обећаје да ће по многим питањима бити рекордна. У плану војних вежби "Бранилац Европе 2020", у периоду јануар-јун, НАТО је планирао да у својим ратним играма ангажује око 36 хиљада војника из 19 држава Алијансе. Идеја је била да се преко Атлантика пребаци 20 хиљада америчких војника поред већ постојећих 9 хиљада из састава сталног контингента у Европи.

Званично је било у плану да се током ових вежби у пракси спроведе нова стратегија Пентагона — "флексибилна борба на више тачака" — која теоријски, релативно малим снагама, омогућује победу над непријатељем који је по бројности већи 3-4 пута. Међутим, прави циљ ове игре било је нешто сасвим друго. Наиме, армије НАТО земаља окупиле су се да увежбавају офанзивни наступ по неравном терену, уз форсирање већег броја водених препрека. Такав локалитет карактеристичан је за Источну Пољску, Белорусију и западни део Русије.

Епидемија Ковид-19 донела је и неке измене у маневрима «Бранилац Европе 2020», као што је знатно мањи број учесника, али, без обзира на то, они су ипак одржани и приказали очигледне измене у НАТО стратегији на источном правцу.

Пољска лукавост

Очигледно је да је одсад, уместо Немачке и Француске, основна војна сила Алијансе у Европи управо Пољска. Њена војска је у пуној мери извела програм маневара. Она је, поред форсирања водених препрека, увежбала и садејство са јединицама других земаља укључујући и америчку тактичку групу величине батаљона, али и са још једном групацијом која се у Пољској налази у оквиру програма "источне солидарности" за наводну одбрану од руске војне агресије. Међутим, најважније је ипак то што већина јединица Армије Пољске није, по завршетку ових игара, отишла на места сталне дислокације. Варшава је одлучила да их трајно дислоцира у своја источна Војводства.

По свему судећи, управо ово отворено лукавство Пољске и јесте повод за Лукашенкове изјаве и његову одлуку да хитно ојача одбрану на западним границама Белорусије.

Источни зид

НАТО руководство није заборавило ни Прибалтик. Током поморских вежби Baltops званично су увежбавали дејства против подморничке и против ваздушне одбране, а у пракси - затварање руске Балтичке флоте на изласку из Финског залива.

Осим тога, у непосредној близини руских граница, у Естонији, од 1. до 10. септембра, артиљеријске јединице одржале су, са америчком 41. бригадом, заједничка бојева гађања.

Министар одбране Русије Сергеј Шојгу изјавио је да Алијанса жели да се врати сукобима из времена хладног рата, док је НАТО команда одбила да, до завршетка епидемије корона вируса, макар привремено прекине своје активности.

На тај начин, видимо да САД и Брисел активно формирају нови Источни зид у коме ће кључни центар бити управо Пољска. Они на основу теорије операција са ниском густином војске израђују технологију офанзивног рата.

А да би тај "Зид" стварно ојачао, НАТО мора да учини још једну ситницу - да у своје редове увуче Белорусију.

Више детаља о овоме чућете у нашим наредним издањима.