Без обзира што западни медији у партнерству Русије и Ирана стављају акценат на наоружање или рецимо тајну трговину нафтом, постоји бар још једна важна област у сарадњи ове две земље, а то је логистика. Недавно је Блумберг посветио велики текст плановима Русије и Ирана да формирају нови саобраћајни коридор вредан 25 милијарди долара.

Ова маршрута неће бити под санкцијама пошто пролази само преко територија Русије и Ирана. Она ће омогућити Русији још један излазак на тржишта Азије и Блиског Истока, али и суштински увећати робну размену. При том ће западне државе крајње тешко имати увид у количине и структуру трговинске размене. Званичници у Вашингтону већ говоре да пројекат изазива узбуну у Америци, али упућени аналитичари умирују тврдњом да изградња нове железничке пруге ипак захтева време и велике инвестиције. Брзу реализацију пројекта омета планинска територија Ирана преко које маршрута треба да изађе на луку Чабахар и да увећа капацитете руских лука и пловних канала. Американци тврде да Русија и Иран, због сурових санкција, готово никад неће бити у стању да реализују овај план. Међутим, ми имамо један веома важан контра аргумент.

Заобилажење санкција

Ствар је у томе да мултимодална маршрута која сједињује Русију и Иран већ постоји и назива се Север — Југ. Она омогућује слање контејнера из Санкт Петербурга мимо Европске уније и њихову доставу до Каспијског мора, одакле се друмским саобраћајем шаље на територију Ирана и његову јужну луку Бендер Абас одакле се роба даље креће према Индији и другим деловима света. На тај начин се време слања терета из Русије у Индију скраћује са 40 на 20 дана, а вредност је порасла за 30 посто. Ипак, без обзира на корст ове маршруте, она се из неких разлога донедавно готово уопште није користила.

Прво, Русија има много алтернативних путева, а обим робне размене са Ираном био је исувише скроман.

Друго, маршрута је захтевала додатне инвестиције на увећању железничих путева и лучких капацитета.

Треће, да би овај путни правац функционисао био је потребан рад на мноштву споразума између царинских органа Русије и Ирана, али и Азербејџана, Казахстана и Туркменистана преко чијих територија пролази неколико маршуртних праваца.

Зато се маршрута Север — Југ дуго времена није користила. Међутим, када се гигантски теретни брод Евер Грин заглавио у Суецком каналу и паралисао светску трговину дошло је до преиспитивања улоге ове маршруте већ 2021. године. Отад саобраћај кородором Севе-Југ почиње да расте. Иран и Русија су 2022. године схватиле да је неопходно да улажу у овај путни правац. Након што су регулисали бројна бирократска питања која нису решавали деценијама, ствар је брзо решена. Крајем 2022. године Русија, Казахстан, Туркменистан и Иран договорили су се да примењују ниже трошкове контејнерског превоза. Кренуло се у проширење пропусних лучких капацитета, друмских и железничких путева, а потписани су и споразуми о изградњи трговинске флоте за потребе пројекта Север-Југ.

Тешко је замислити да би Русија и Иран, као светски рекордери по броју уведених санкција, ћутке посматрали како Запад уништава њихову економију.

Зато смо сведоци настанка новог трговинског евроазијског оквира, а успех ових интеграција потпуно ће обесмислити западне санкције.

Повезани текстови