Ми смо навикли да се космички објекти истражују помоћу телескопа, међутим, у Космосу постоје објекти као што су веома далеке звезде које није могуће детектовати ни помоћу најмоћније оптике. Срећом, те звезде емитују посебне честице које се зову неутрини. Због своје мале масе они се кроз простор крећу брзином која је приближна брзини светлости. Неутрини пролазе кроз астероиде, планете и друге звездане авети. За њих нема препрека, тј. они ни мало не одступају од своје путање. Велики број неутрина пролази и кроз нашу планету.

Да смо у стању да региструјемо њихов пролаз кроз Земљу могли бисмо да разумемо одакле потичу ове честице, како су дошле до нас и да на основу тих информација створимо представу одакле се емитују и на тај начин откријемо древне тајне Свемира.

Међутим, како да разумемо авети које не познају препреке ни у самом Свемиру? Њих је немогуће зауставити, али им је могуће ући у траг само помоћу специјалних детектора. Са високом прецизношћу може се, на основу трага ових космичких гостију, одредити место са ког долећу, а наука која изучава ову појаву зове се неутринска астрономија.

На речима је све једноставно, међутим, на делу је веома компликовано ухватити траг ове «авети».

Тајна Артјомовска

Људи су још у прошлом веку смислили детекторе неутрина. Међутим, они се не могу посвуда инсталирати. На површини наше планете природни радијациони фон даје велику дисторзију и светлосно зрачење па је зато најбоље да се детектори поставе дубоко у земљу или воду. У том случају, потребно је веома пажљиво изабрати место. Крајем `70-тих година прошлог века у Совјетском Савезу пронашли су веома неочекивано место — Артјомовски рудник соли поред града Соледара. Тада су, на дубини од 100 метара, поставили подземни детектор неутрина тежак 105 тона. Заштита од соли која је била посвуда около омогућила је више од 300 пута нижи радијациони фон. Веома је интересантно да је ова инсталација функционисала и до данашњег дана. Институт за нуклеарна истраживања Руске Академије Наука закупио је ову направу од Укранине 2005. године да би 2021. године украјински посланици предузели мере да раскину овај споразум. Ускоро су сам град и рудници постали зона борбених дејстава и за сад се не зна да ли је направа сачувана.

Узгред, на територији Русије пронађено је још једно — перспективније место — за лов на космичке авети. Реч је о Бајкалском језеру.

Наука и политика

И Американци лове неутрино. Они су на својој антарктичкој станици Амундсен Скот изградили неутринску обсерваторију Ice Cub. Тамо су, дубоко у леду, избушили рупу дубоку 2,5 километра у коју су спустили сајле на које су нанизали детекторе у облику балона. На тим дубинама и у тој тами постоји велика вероватноћа да ће неутрински реп бити ухваћен без сметњи.

И Руси су могли изградити обсерваторију у свом сектору Антарктика, међутим, они имају своје огромно језеро Бајкал где је све много једноставније и јефтиније. Исте такве нити (сајле) са детекторима — балонима, поставили су још 2015. године испод леда. Број ових детектора постепено повећавају. У језерској води такође нема сметњи, а постављање телескопа је 20 пута јефтиније него на Антарктику. Већ сада је пројекат Baikal-GVD највећи на северној Земљиној полулопти, а након поринутих и исталираних детектора, кроз неколико година, биће највећи и најосетљивији у свету што ће значајно премашити могућности његовог антарктичког сабрата. Управо сад су кренули сезонски радови на инсталирању нових кластера. Истина, покушали су да га монтирају и руски западни партнери.

У децембру 2021. године бајкалски телескоп је забележио сигнал са неутрина. Четири сата пре тога, сигнал је ухватио и антарктички Ice Cube. Два највећа неугринска телескопа у свету открила су неутрино на две различите хемисфере са једног те истог извора, односно ухватили су космичку «авет» за реп.

Суштина међународне научне сарадње у овој области састоји се у томе да је потребно имати неколико моћних телескопа у различитим деловима планете да би се без грешке бележио пролазак неутрина кроз нашу планету. Жалосно је што су 2022. године немачке и јапанске фирме одбиле да за нови кластер руског телескопа испоручују супер осетљиву опрему. Међурим, почетак радова на Бајкалском језеру, у фебруару ове године, сведочи да је проблем решен.

Несумњиво да Руси реализују свој пројект — док се политичке прилике мењају, наука је вечна.