Недавно је руска Ратна морнарица први пут успешно лансирала суперсоничну ракету Циркон са нуклеарне подморнице што је само потврдило наше светско лидерство у овој области. Ипак, америчка штампа пише да ће Сједињене Државе већ 2023. године надоместити своје заостајање новом хиперсоничном рактеом Long-Range Hypersonic Weapon.

У прилогу који следи говоримо да ли је то заиста тако.

Генерално, суперсоничне ракетне технологије освојене су још пре пола века када су бојеве главе интерконтиненталних балистичких ракета, густим слојевима атмосфере, углавном ишле 10 до 11 пута брже од брзине звука. Данас инжењери треба да реше главни задатак суперсоничне брзине не само када бојева глава погађа мету, већ и током читавог лета. За те сврхе потребани су снажни мотори, специјални материјали — који су у стању да издрже највише температуре — и супер поуздана електроника. Управо је њихово освајање технички најкомпликованије што одређује суштину данашње трке у «суперсоници». Кинџал и Циркон су две руске ракете које припадају класи суперсоничних ракета.

Кинџал је покушај да се задатак реши помоћу традиционалних технологија. Поједностављено, може се рећи да је то Искандер који се лансира са авиона на висини већој од 20 километара. Захваљујући повећаној снази мотора на чврсто гориво Кинџал пролази маршрутну дистанцу од 2 хиљаде километара брзином до 12 маха, уз активно маневрисање и оптерећење од 10 Г. Зато се Кинџал са правом сматра суперсоничним оружјем, без обзира што мету уништава балистичком бојевом главом у пасивном паду. Међутим, противбродски Циркон је апсолутно друга ствар. Без обзира што стартује из вертикалног лансирног контејнера и што се до првобитне висине од 25 до 30 километара лансира такође преко потисног блока на чврсто гориво, даљи лет се реализује прецизно усмереним ваздушно-ракетним мотором. Шта више, Циркон лети брзином од 8 маха не само на летној деоници, већ је одржава до финалне фазе напада и уништења циља. Дакле, ако је Кинџалу потребно да зону непосредне бродске противваздушне одбране пређе за 4 до 5 секунди, Циркону је потребно да то растојање пређе за мање од 1,5 секунде.

Какав одговор спремају Американци?

Амерички одговор

Пентагон је још прошле године показао реалну макету суперсоничног маневришућег бојевог блока Common-Hypersonic Glide Body (C-HGB). Блок треба да лансира ракета средњег домета на чврсто гориво копненог базирања AUR (All-Up-Round) коју ће добити америчке копнене снаге, ратно ваздухопловство и морнарица.

Фактички, он је сличан руском оперативно-тактичком систему Искандер копненог базирања. На летачким испитивањима ракета АUR заиста лети 8 маха, само не хоризонталном брзином, већ на узлетном делу балистичке трајекторије до висине од 50 километара. Након чега блок отпада и даље се пасивно обрушава на мету, развијајући при том, како тврди Пентагон, брзину «већу од 5 маха». Овај податак за сад није доказан у пракси, реч је само о теоријској претпоставци.

На тај начин, Сједињене Државе су коначно успеле да претекну руски Искандер, само зато што смо га ми направилу у складу са нормама Споразума о нуклеарним снагама који је Вашингтон одбио да поштује. Тако да се њихов систем већ формално пореди са нашим Кинџалом. Међутим, обизиром да је направљен на аеробалистичкој технологији на «чврсто гориво», он је још веома далеко од Циркона, а пошто ни 2023. година није далеко, целокупан систем још увек није спреман за финална тестирања. Према томе, он неће бити предат армији пре 2027. године, а нешто слично Циркону Американци ће моћи да направе тек око 2030. године.

А дотад ћемо им приредити још много нових изненађења.