Након што су Американци главом без обзира побегли из Авганистана, ствари се, у тој земљи, одвијају предвидиво и убрзано. Више од пола државе контролишу Талибани, а регуларна војска под њиховим повлачи се чак и на територију Таџикистана и Узбекистана. То је својеврсни изазов за Русију која мора да пронађе брз одговор. У овом издању покушавамо да сагледамо какав одговор може бити.

Буквално, реч је о класичном бекству, а не свечаном одласку војних јединица. Прво, Американци су јединице из састава међународне коалиције, у којој је учествовало 40 држава, повукли свој контигент далеко пре планираног рока 11. септембра, односно, када је требало да се наврши 20 година најдужег рата у америчкој историји. Друго, Американци су под окриљем ноћи бежали са авио базе Баграм, а да о томе нису упозорили локалну владу. Зато је напуштена база моментално опљачкана. И треће, главни циљ операције — Несаломива слобода — био је да се Авганистан ослободи од Талибана. Међутим, циљ није остварен, иако се власт формално налази у рукама америчке марионете професора Ашрафа Ганија. Он контролише само половину државне територије, а из дана у дан губи остатке власти.

Талибани, који се налазе у офанзиви, наилазе на млитав отпор владиних снага које се повлаче или прелазе на њихову страну. Око 1.000 авганистанских војника побегло је на територију суседног Таџикистана, док се још неколико стотина покушава сакрити у Узбекистану. Таџикистанске власти, потпуно свесне озбиљности ситуације, прогласиле су додатну мобилизацију за 20 хиљада резервиста који треба да обезбеде државну границу. Ово се директно тиче и Русије, обзиром да је Таџикистан члан ОДеКаБе.

Реална претња

На територији Таџикистана налази се највећа руска војна база у иностранству. Тим поводом министар одбране Сергеј Шојгу, 2019. године објавио је да база мора бити хитно модернизована и ојачана, што је и учињено. Ових дана Владимир Путин је потврдио да је Русија спремна да пружи неопходну војну помоћ Таџикистану у случају да буде изложен реалним претњама. Уз то у Кремљу су саопштили да не планирају војну операцију у Авганистану. За сад руске дипломате гаје наду да ће проблем бити решен мирним путем. Међутим, интересантно је да не верују у перспективе авганистанског председника Ашрафа Ганија који, без обзира што се ослања на америчке бајонете, јер је и сам донедавно био амерички држављанин, има веома низак рејтинг у Авганистану. Авганистанци му не верују јер је, пре него што је постао председник, био запослен на Калифорнијском универзитету у Берклију, на Колумбија универзитету, Харвардском и универзитету Џона Хопкинса. Радио је у Светској банци и сличним организацијама које немају никакве везе са Авганистаном.

Русија, која схвата да ће власт пре или касније доћи у руске талибанског покрета, покушава да са њима изгради дипломатске мостове и договори се о будућим односима. Не може се рећи да је овакав приступ бесперспективан, јер Талибани гарантују да немају амбиција ван граница Авганистана и да неће бити претња савезницима Русије. Али, за сад су ово само речи.

Не треба губити из вида ни чињеницу да се на територији Авганистана концентрише на десетине терористичких група које имају своје интересе и не желе преговоре са било ким. Често се њихови интереси разликују и од интереса самих Талибана.

Било како било, Русије ће покушати да пронађе дипломатско решење овог проблема. А до тад припадници 201. базе у Таџикистану, током великих војних вежби, увежбавају одбијање терористичких напада.

Ми желимо да овај проблем буде решен, зато ћемо и даље пратити актуелну ситуацију.

Повезани текстови