Командант космичких снага Сједињених Америчких Држава генерал-мајор Џон Рејмонд изјавио је да су «Кина и Русија изградиле наоружање које може да уништава и избацује из строја америчке сателите». Да ли је тачна ова вест и зашто је ова лоша по Американце, а одлична за остатак човечанства — сазнаћете у овом издању.

Међународни Споразум о принципима управљања активностима држава у истраживању и коришћењу свемира, укључујући Месец и друа небеска тела или скраћено — Споразум о свемиру. ступио је на снагу још давне 1967. године. Он директно забрањује да се у космосу инсталира нуклеарно, али и било које друго оружје за масовно уништење. У почетку су га потписали СССР, САД и Велика Британија, а затим му се придружило још 110 држава.

Ипак, овај Споразум није сметао америчком председнику Регану да 1983. године објави старт Стратешке одбрамбене иницијативе, дугорочног програма који је предвиђао да се у свемиру инсталира офанзивно космичко наоружање. У почетку, наводно само одбрамбено, док би у наредним фазама све више било речи о офанзивном наоружању које је би било у стању да уништи мете директно из космоса.

Американци су рачунали да њихов главни противник — Совјетски Савез — никада неће достићи тај ниво технолошког развоја који ће му омогућио исто. А чим буду створили своје убојно оружје у космосу, Амриканци ће једноставно изаћи из споразума и кренути да читавом свету диктирају своје услове.

Међутим, судећи на основу Рејмондових изјава, процене су биле погрешне.

Амерички стратези су били убеђени да је са површине Земље не само компликовано оборити сателит, већ га је веома тешко открити. Тренутно се у космосу налази, ако изузмемо разно ђубре, 5. 774 објекта које је направио човек. Њих 2.666 активно функционише. Више од четвртине налази се на висини од неколико десетина хиљада километара. Заиста, уопште није једноставно открити овакву мету и исправно је идетификовати, да не говоримо колико је тешко избацити их из строја.

Али, Руси су пронашли начин.

Постоји начин

Радарска станица типа Дон-2Н може да открије и предвиди трајекторију лета за космички објект пречника од 5 сантиметара на удаљености од 2 хиљаде километара, а још даље, радар типа Вороњеж може да види до 8 хиљада километара по вертикали, којих је у функцији има 8, док се још два налазе у изградњи. А све остало, на мањим висинама, покривају ПВО системи С-300 и С-400, као и комплекс Небо-М.

Ако се треба попети знатно више, онда имамо најновији мали сателит-инспектор Космос-2542. Суштински реч је о маневришућој командној орбиталној платформи која има инструменте малих габарита. Они могу да се одвоје од платформе и приближе другом објекту, да маневришу поред њих и да се врате на носач. На њима нема оружја које није у складу са Споразумом о космосу. Међутим, у Пентагону тврде да лукави Руси, у било ком моменту, ако затреба, могу да га уграде.

А што се тиче уништавања непријатељског наоружања и сателита на орбити, за то је изграђен ласерски систем Пересвет који армија већ поседује и налази се у експерименталној употреби, као и системи С-500 и А-235 Нудољ о којима смо вам већ детаљно говорили.

Једном речју, генерал-мајор Џон Рејмонд је потпуно у праву. Међутим, он није разумео једну ствар — када Русија неутралише лукаве америчке планове милитаризације космоса, она свет не приближава рату, већ чува мир на Земљи.

Повезани текстови