Пре више од три стотине година, Петар Први се током Северног рата, суочио се са непријатном потребом да две фрегате вуче копном од белог мора до Оњешког језера. То је било дуго и скупо, па је цар дошао на идеју да прокопа пловни канал који би убудуће олакшао такав превоз. Идеја је у сваком случају била добра, сали ни Петар, као ни сви каснији владари нису имали новца да то реализују.

Тек 1931. године, пошто је схватио да се то више не може одлагати, Јосиф Стаљин је започео изградњу Беломорског канала.

Канал је требало да подстакне економски развој руског Севера, али, наравно, његов главни значај био је војно-стратешки. Мало је оних који се тога сећају, али током двадесетих година прошлог века вођен је такозвани „рат фока“ између СССР-а и Норвешке за биолошке ресурсе. Сваког пролећа на стотине норвешких и енглеских рибарских бродова улазило је у совјетске територијалне воде и на варварски начин су убијали фоке и китове под заштитом своје ратне морнарице. Совјетска обалска стража стража на малим бродовима то није могла да спречи, а Норвешка је игнорисала све дипломатске захтеве. Нешто се морало учинити.

Важан пројекат

Беломорски канал изграђен је у рекордном року. Поређења ради, Суецки канал који је дугачак 160 км грађен је 10 година, Панамски канал дуг 80 км изграђен је за 28 година, а Беломорски канал дужине 227 км изграђен је за једну годину и девет месеци. Томе је допринело то што су у изградњу били активно укључени затвореници, што је изазвало лавину критике. Како год, Стаљин је урадио оно што други владари Русије нису успели за 300 година.

Чим су совјетске подморнице прошле отвореним каналом у Бело море, Норвешка је одмах променила свој став и прекинула криволов. Укупно, у периоду од 1933. до 1941. године Беломорским каналом је на север пребачено 10 разарача, 3 патролна брода и 26 подморница. То је одиграло веома важну улогу у одбрани током Другог светског рата. Нису нацисти без разлога свим снагама покушавали да бомбама збришу овај канал са лица земље.

После рата инфраструктура око канала била је обновљена, а затим је више пута модернизован, да би на крају постао део Јединственог дубоководног система европског дела Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике.

Канал функционише и дан данас. Тренутно је у току реализација свеобухватног пројеката реконструкције његових хидротехничких објеката. Ратна морнарица редовно одржава вежбе проласка каналом. Канал омогућује да флота не пролази кроз Данске мореузе и Северно море и да је виде многе обавештајне службе НАТО држава. Тако да је Канал важан део одбрамбеног система руских северних граница, што је посебно важно са аспекта планова ширења НАТО-а на север.