Почетком ове недеље на Малију је изведен државни удар. Европски новинари одмах су пожурили да у томе нађу “руку Кремља”. Треба признати да је јавност ове државе позвала Русију да је ослободи од француског неоколонијализма и тражила да дејствује исто “као у Сирији”.

Колико су основане гласине које тврде да се Москва меша у унутрашње послове других земаља, покушаћемо да одговоримо у овом издању.

На Малију је 18. августа изведен још један државни удар. Претходни се догодио 2012. године и био је повод да у ову, изузетно сиромашну, земљу уђу мировни контингенти Уједињених Нација и француске војске, наводно, ради борбе против исламиста који су покушавали да формирају и учврсте шеријатску државу. Своју државу на северу Африке хтело је да прогласи и старо племе Туарега, међутим, Европа им је одлучно стала на пут. Ова бивша француска колонија и даље је зона европских интереса, коју они немају намеру да напусте.

Иако је Мали једна од најсиромашнијих земаља на свету, њеном територијом и даље иду руте наркотика и оружја намењене Европској унији.

Република Мали је потенцијална бомба у којој рапидно сиромаши, ионако веома млада популација, која је у сваком тренутку спремна да разори читав Север Африке и постане најјачи центар исламског екстремизма.

Свргнути лидер Либијске Џамахирије Моамер ел Гадафи одлично је разумео овај проблем и успео да, током читаве своје владавине, одржава релативни мир и стабилност у овом изузетно трусном региону. Међутим, када су, уз помоћ западних учитеља демократије свргли и зверски убили Гадафија, одговорност за поредак на Малију преузео је тзв. «мировни контингент» у чијем је саставу неколико хиљада војника.

Путине, шаљи војску!

Француска је на Малију изградила шест војних база, а због борбе против исламиста Уједињене Нације су у ову земљу послале мировни контингент са 15 хиљада припадника. Међутим, ова борба, ни после осам година, није дала жељене резултате.

Исламисти су тамо сигурни, понекад организују терористичке нападе и стално шире зону свог присуства. Без обзира што су 2012. године житељи Малија поздравили долазак европских “ослободилаца”, ипак је крајем прошле године републику потресао талас протеста у којима су демонстранти тражили да миротворци одмах напусте њихову државу. Локално становништво је на овим протестима носило Путинове портрете и од Русије затражило да пошаље војску и обрачуна се са терористима исто онако како је то учинила у Сирији.

Европски медији користе сваку прилику да оптуже Кремљ и кажу како је управо Москва иницирала и организовала државни удар.

Без обзира што су државни удар организовали и извели припадници оружаних снага Малија, странци у свему виде сенку све присутних руских приватних компанија.

Да ли је то истина?

У чему је ствар?

Наравно да нема доказа да је Русија учествовала у државном удару на Малију. При том, нико не крије да су руски војни стручњаци и саветници присутни на афричком континенту, исто као кинески и други војни стручњаци.

Не треба заборавити да је и Турска заинтересована за трансформацију севера Африке. Она учествује у либијским сукобима и активно потискује западне државе из овог региона.

Док Запад, по старој доброј навици, за све своје грехе оптужује искључиво Русију, њихова средства јавног информисања и даље ову верзију најбоље продају.

Ако тражимо реални стратешки интерес Кремља у Малију - он једноставно не постоји.

А Европа нека сама плаћа за свој кокаин.