Фабрика Сплав у Тули отворила је нови погон за производњу ракета за вишецевне ракетне бацаче Смерч, Ураган и Торнадо. Многи не знају да су они наследници легендарне Каћуше. Због својих квалитета тренутно су на цени и заузимају трећину светског тржишта. Хајде да размотримо у чему је разлика између Путинових и Стаљинових оргуља.

Енглези су први пут још 1806. године употребили нешто слично вишецевним бацачима ракета. Међутим, први реални и ефикасни вишецевни ракетни бацачи били су БееМ-13 које је Совјетски Савез почео да производи 1941. године, а којима је народ дао ласкави назив Каћуша. У то време ненавођене ракете биле су јако непрецизне, али је овај недостатак богато компензован великом густином ватре.

Нацисти су руску Каћушу - која је са правом постала симбол Победе - прозвали Стаљиновим оргуљама, због карактеристичног звука које су ракете испуштале приликом лансирања.

Од тад су се измениле многе ствари. Знатан број армија у свету поседује вишецевне ракетне бацаче. Американци следе пут производње јединствене универзалне машине M270 MLRS уз могућност да на њима мењају пакете различитих врста ракета, почев од једноставних и максимално јефтиних за испаљивање на растојањима од 45 километара, па све до изузетно великог домета навођених GLSDB ракета које могу да досегну и преко 200 километара. Истина, ове последње ракете за сад не постоје па ипак, компанија Боинг још увек обећава да ће их произвести до 2027. године.

Руски приступ се разликује по специјализацији. За једноставне и јефтине ракете за масовну употребу до 25 километара користе се лансери БМ-21 Град.

Ураган, који дејствује са крупнијим ракетама користи се за тактичку дубину до 36 километара.

Тешки вишецевни ракетни бацачи Смерч који се користе за ликвидацију кључних циљева, туку на удаљеностима до 90 км и када испале комплет ракета могу да покрију површину од 67 хектара.

Како би повећали домет постојећем оруђу, руски инжењери су се концентрисали на усавршавање ракета, тако да су Градови данас у стању да уништавају мете на даљинама преко 40 км, а у комплету са Ураганима појавили су се високо прецизни пројектили са ударним модулима за индивидуално навођење.

Међутим, најдаље је отишао арсенал Торнада.

«Путинове оргуље»

Руски тристо милиметарски универзални вишецевни бацач ракета Торнадо-С, који је заменио Смерч, добио је супер прецизну ракету са индивидуалним навођењем помоћу сателитске навигације ГЛОНАСС.

Ако је Смерч некада био најмоћнији вишецевни бацач ракета на свету, онда је Торнадо, захваљујући новој опреми добио највећи домет и то до 200 километара, при чему је још и за 15 до 20 пута прецизнији.

Само један лансирни пакет, у сектору гађања од 140 степени, може да покрије мете које се налазе у различитим рејонима по даљини и правцу.

Фабрика Сплав у Тули такође производи ракете за систем Торнадо. А нови погон треба да повећа темпо производње и суштински смањи цену коштања.

Могло се претпоставити да ће страни купци имати велико интересовање за руске вишецевне бацаче ракета, посебно оне најновије. Они су са великим ентузијазмом дочекали вест да је вишецевни ракетни бацач Торнадо-С добио извозну дозволу у августу 2019. године.

Истина, странци могу да добију само базну варијанту са ракетама чији је домет 120 километара, али њих задовољава чак и то. Активни интерес за куповину показују Индија, Кина и више од двадесетак других земаља.

Ипак, производња за сада има задатак да вишецевним ракетним бацачима Торнадо снабде руске дивизионе. Оружане снаге Руске Федерације у овом тренутку имају више од 100 оваквих машина, а у првом кварталу 2020. године њима се придружио још један бригадни комплет. Зато ће извоз Путинових оргуља кренути тек након што се задовоље потребе руске војске.