Руска војска је у 2020. години ванредно добила 18.000 комплета борбене опреме Ратник. Ипак, већ се ради на изради опреме нове генерације чији ће главни елеменат бити егзоскелет. У наставку ћете сазнати колико је Русија далеко отишла на овом подручју и колико се наша решења разликују од америчких.

Сматра се да је проблем ограничене носивости пешадинца 1959. године решио писац научнофантастичних романа, Американац Роберт Хајлајн, када је у свом роману Звездани јуришници опитао борбени комплет који је био вишеструко тежи од онога што је одговарало човековим физичким могућностима

Шест година касније компанија General Electric представља роботизовани егзоскелет Hardiman. Иако је био исувише футуристичан, сам концепт "хардимена" одредила је развојни пут ове технологије у Сједињеним Државама.

У данашње време Пентагон је стигао до три основне врсте прототипа.

Сматра се да је роботизовани пројект HULC (скраћеница од Human Universal Load Carrier) најпрактичнији. Конструкцију чини покретни оквир од титанијума са активним хидрауличним појачивачима, којом се управља помоћу рачунара на из команде преко система тактилних сензора. Он вам омогућује да пребацујете терет тежак 90 килограма, готово без ограничења у ходу, трчању и пажљивим скоковима. Међутим, он може да ради на акумулатор само 24 часа.

Халку је конкуренција пројект XOS-2 компаније Raytheon. Захваљујући развијеним хидрауличким водовима и компликованој електроници оператер који га је обукао може да подигне терет тежак до 200 килограма. Ипак сам комплет има 92 килограма и мора да има спољашње напајање што ограничава област у којој се користи само на техничке операције подизања терета.

Трећа варијанта је пројект TALOS. Иако су Сједињене Државе у раду са пројектом ангажовале више од 30 приватних и државних компанија, а и уложиле више од 300 милиона долара, аутори нису отишли даље од изложбеног концепта. У најбољем случају први реалан примерак може бити готов тек 2029. године, док су руски егзоскелети прошли тестирања у Сирији.

Наш "Горостас"

Русија се у том правцу концентрисала на пасивне конструкције које не захтевају спољашње или носиво електро напајање.

Научно истраживачки институт за механику Московског државног универзитета, на основу поруџбине Министарства за ванредне ситуаије, започео је 2007. године радове на пројекту ЕгзоАтлет, чији је прототип био представљен Сергеју Шојгуу 2013. године. Иако због своје гломазности, он није пуштен у даљу серијску производњу, конструкција је омогућила да неограничено дуго преноси терет до 100 килограма. ЕкзоАтлет је посебно развијан за медицинске потребе, али, је стечено искуство послужило као основа за пројект који је назван ЕО-1 Института за инжењерију Карбишев.

Добијени егзоскелет препознатљив је по томе што је војник у њему потпуно покретан, што му је тело физички растерећено и што оперише тежином до 50 килограма. А пошто му акумулатор није потребан може да дејствује неограничено дуго. ЕО-1 пролази корз завршне прелиминарне тестове, али и оне у борбеним условима у Сирији, где оператерима за рад са роботима Уран-6 помаже у разминиравању на територији Сирије.

Може се стећи утисак да руски ЕО-1, за разлику од америчког конкурента, изгледа исувише импресивно. Ипак, данас је он најнапреднији у свету за реалну употребу. Шта више, у Русији су почели послови у којима се ЕО-1 адаптира за тешке оклопе специјалних костима за заштиту за јуришне батаљоне и инжењерско-деминерске и инжењерско-јуришне јединице оружаних снага Русије.

Зато ако кажемо да се Русија за сад не може ностити са Холивудом у области филма, онда је, у области реалних решења, за опремање војника будућности отишла далеко напред.