Русија је започела рад на комплексном програму и изради концепције суперсоничног путничког авиона. Када ово поменемо сећање нас одмах води до совјетског авиона Ту-144 и питања — да ли и овог пута треба да «одговарамо на Конкорд»? Хајде да видимо о чему се ради?

Конструкторски биро Андреја Тупољева произвео је `60-тих година совјетски суперсонични путнички авион. Разлог да се крене у његову производњу није била толико техничка или технолошка трка, колико ривалитет два светска система. Деценију раније, у Сједињеним Државама, Енглеској и Француској, родила се концепција "најбржег путничког авиона", одтад почиње трка за њену реализацију. Сједињене Државе убрзо напуштају пројект, а Французи и Енглези оснивају конзорцијум који је касније произвео познати Конкорд. Он је први пут полетео 2. марта 1969. године, а његов совјетски супарник — Ту-144 — свој први лет обавља три месеца раније и тако постаје први путнички авион у свету који је пробио звучни зид.

Ту-144, али и његов европски конкурент, били су тријумф конструкторске и инжењерске мисли тог времена. Пројектанти су током пројектовања успели да реше велики број компликованих техничких задатака. На крају се појавила летелица која је била значајно испред свог времена. На жалост, она није успела да пронађе своју нишу у путничком авио превозу. Авиони Ту-144, након седам месеци експлоатације, више нису летели.

Испоставило се да је и судбина Конкорда била трагична.

Зато се логички намеће питање зашто се онда Русија враћа старој идеји?

Рад је користан

Да бисмо ово разумели, треба да се осврнемо на успехе домаће војне индустрије. Стратешка крстарећа ракета на нуклеарни погон Буревестник не би била могућа без практичног искуства у раду на авионима на нуклеарни погон М-60 и М-30 о којима смо говорили у једном од наших претходних видео прилога. Савремени стручњаци преузимају одобрену концепцију и допуњују је новим материјалима и технологијама и тако добијају стратешко оружје које још дуго неће имати себи равна у свету.

Стриктно узев, универзални ловац пете генерације Су-27, такође је у нове технологије увео идеју пројекта који је започет још 1981. године. Наравно да ништа од тога не би било могуће да није постојала инжењерска школа највишег нивоа ради чијег су одржања били неопходни нови научно-истраживачки и пројектно-конструкторски послови. Истраживања су увек корисна, чак и онда када нека од њих не доведу до жељених резултата.

Свет се мења

Због санкција и кидања међународне производне кооперације наша земља се поново нашла пред проблемом развоја властите цивилне авијације, тим пре, што видимо да се планетарни центар пословних активности све брже премешта у Азију. То се непосредно тиче и Русије, јер од Москве до Владивостока има више од 6,5 хиљада километара. Да не бисмо остали слепо црево, мораћемо да научимо да брзо и безбедно савладавамо ове удаљености. То практично значи да постоји шанса да суперсонични путнички авион нађе своју примену, чак и мало спорије. Рад на пројекту неће бити узалудан, а ми ћемо стећи потребно искуство. Најважније је да се никад не зауставимо.