Нагли раст значаја Арктика већ неколико година поставља нове задатке у његовој одбрани и заштити, укључујући и оне против-ваздушне. У наставку нашег видео прилога покушаћемо да дамо одговор на питање: «Зашто Русија мора да има тешки ловац-пресретач нове генерације?»

Ловац-пресретач је посебна класа борбених авиона. На први поглед може се стећи утисак да има веома узак круг задатака — да што пре стигне циљ и нападне ракетама великог домета.

У Совјетском Савезу овај задатак био је поверен МиГ-у 31 који је био уведен 1981. године, и показао да је најбољи на свету у својој класи. Група од четири таква авиона била је у стању да фронтално покрије и заштити ваздушни простор од 1.100 километара, а по дубини до 120 и висини до 30 километара. Авион је дејствовао у свим климатским и тактичким, али и условима снажног електронског ометања.

У свету још увек не постоји ништа слично тридесет јединици, иако нове врсте мета захтевају да се побољша и овај идеал.

Ваздухопловни спецназ

Испоставило се да су уско грло код МиГа-31 авионска електроника и ракете Р-33. Раније се, граница њихове маневарске преоптерећености, много преклапала са могућностима потенцијалних циљева што је и био разлог да буде обустављен амерички програм преласка снага ратног ваздухопловства на бомбардер Б-1 Lancer.

Међутим, време не стоји. Карактеристике нових циљева захтевале су да буду повећани домет и брзина, али и могућности самог авиона и његовог наоружања. Од 2011. године у Ваздушно-космичким снагама Руске Федерације траје програм модернизације авио парка тридесет јединице који се модернизује до нивоа МиГ-а31 БМ.

Обновљена авионска електроника у стању је да открије до 24 мете на удаљености до 300 километара и истовремено нишани 8 мета. Примена ракете Р-37 повећала је домет лансирања до 200 километара, али и сигуран погодак мете која лети брзином до 4 хиљаде километара на час.

Увођење ових и других новина вратило је МиГ-овој тридесет јединици титулу лидера ловца на ПВО, али и претворило у универзалног спецназ ратника против ваздушне одбране.

Ни једна земља на свету не поседује авион ове каласе. Међутим, брзина, домет и ниска видљивост захтеви су које пред авион постављају непрегледни арктички простори.

Превазићи идеал

Арктик је огромна територија са малим бројем аеродрома. Зато је Русији потребан нови пресретач са широким радијусом дејства.

Корпорација МиГ саопштила је још 2019. године да је започела рад на будућем изгледу ловца ПВО у оквиру програма «Перспективног ваздухопловног комплекса за пресретање великог домета». То је летелица коју у кулоарима већ зову МиГ-41. Она треба да замени МиГ-31БМ после 2030. године.

Нови материјали и технологије основа су на којој ће се производити готово неприметни тешки ловац-пресретач ПВО, чија ће крстарећа брзина бити скоро дупло већа од брзине МиГ-31. Радијус летелице такође треба да буде повећан до 2.000 километара.

Уз нову електронику и перспективну ракету, која треба да замени Р-37, авион ће моћи да погађа мете на даљинама већим од 300 километара. Другим речима, укупне тактичко-техничке карактеристике будућег МиГ-41 треба да буду за 40 до 60 одсто боље од оних које тренутно има светски лидер МиГ-31БМ.

Теоретски део рада на стварању новог концепта летелице треба да буде завршен ове 2020. године, а експериментално-конструкторски радови до 2025., серијска производња летелице треба да крене до краја 2028, а Ваздушно-космичке снаге Русије треба у потпуности да прећу на МиГ-41 2030. године.