Аналитичари већ одавно тврде да ће беспилотне летелице неминовно изменити карактер ратовања, што потврђује и сам рат у Сирији. Велике и тешке беспилотне платформе прерашће у минијатурне ројеве ударних апарата на даљинско управљање. Према саопштењима западних медија, турска војска у ратним дејствима у Идлибу, већ примењује такве ројеве. У овом издању откривамо вам зашто су традиционална средства борбе против минијатурних дронова, попут роја, неефикасна и како се Русија може одбранити.

Све до данас преовладавало је мишљење да су беспилотне летелице експериментално оружје које се производи на универзалној платформи и на традиционалан начин. Беспилотне летелице се по конструктивним решењима нису разликовале од авиона, осим што нису имале пилота. Биле су чак и габаритне.

На пример, амерички MQ-9 Reaper има распон крила широк 20 метара и тежак је више од 4 тоне. Турске беспилотне летелице, без обзира што су и оне прилично велике, ипак су нешто мање. Дрон Ankа тежак је више од тону и по и дугачак је 8 метара. Други дрон - Bayraktar TB2 је лакши, али је и он прилично крупан и приметан. При том, сви они споро лете и лака су мета за савремене авионе и ручне ракетне бацаче. Турска је за само један дан, 1. марта 2020. године у Сирији изгубила шест беспилотних летелица, иако укупно има 90. Али, то је већ прошлост.

Борбени рој

Конструктори из Сједињених Држава, Израела, Француске и многих других земаља желе да на ратном попришту повећају животни век своје технике, а улог стављају на значајно смањење габарита конкретних апарата уз жељу да буду убојна у групи на даљинско управљање која се зове рој.

Турска компанија STM, завршава армијску поруџбину и рад на пројекту рој технологије и систему паметне муниције KARGU.

Рој чине апарати дуги један метар и тешки око 7 кг, укључујући и експлозив тежак један килограм. Дронови рој технологије представљају озбиљну опасност за све системе Против-ваздушне одбране, јер имају смањену видљивост, а у стању су да лете на нивоу човекове висине, чак и због могућности да истовремено и неопажено нападну циљ из више праваца.

Узгред, Русија има одговор на ову — најновију претњу.

Одговор постоји

Више није тајна да је Русија направила покретни систем Репелент за борбу против неприметних беспилотних летећих апарата. На камион МАЗ-6317 са три осовине инсталиран је центар за управљање, телескопски јарбол и станица за радио-техничко извиђање, систем ствара сметње, а има и камере за кружни надзор.

«Репелент» је у стању да, са вероватноћом од 85%, пресретне управљање или у потпуности омете командне сигнале за рој од готово 1000 неприметних дронова у радијусу до 30 километара. Ови инструменти омогућују да се одређени објекат обезбеди и покрије непробојном куполом, али и да усмерено дејствују по конкретном апарату или групи апарата и то у широкој гами климатских услова, као што су магла, киша и снег.

Државна тестирања овог система биће завршена у скорије време, а војсци ће након тога бити предат на употребу. Међутим, то није све, тренутно се ради на мобилној верзији са три руковаоца, чија ће уградња бити могућа и на аутомобилима.

На тај начин, у комбинацији са системима радио-електронске борбе Москва и Автобаза, систем Репелент ће бити поуздана заштита од свих постојећих и перспективних беспилотних летелица.

Повезани текстови