Због снажне олује кормило је било сломљено, а у брод је почела да продире вода. Када је схватио да је остао сам у Атлантском океану и да нема никога ко би могао да му пружи помоћ, Лука је схватио да му није остало још много живота… Пуна два дана он се борио са стихијом и слао SOS сигнале да би се на радару коначно указао брод по имену Кама.

Испоставило се да су у том моменту, ради учешћа у војно-поморским маневрима Русије, Кине и Јужноафричке Републике, пролазиле фрегата Адмирал Горшков са пратећим морским танкером Кама из састава Северне флоте Руске Федерације. Француз је себе позиционирао сигналном ракетом и Кама му је притекла у помоћ. Руски морнари су подигли Луку на брод, као и његовог пса и личне ствари. Одмах му је пружена медицинска помоћ, нахрањен је и достављен у најближу луку. Монтеј је после писао да су га Руси дочекали као амбасадора и да није желео да се са њима растане, а родитељи овог авантуристе упутили су писмо захвалности Министарству одбране Русије зато што су им спаили сина.

Сличан догађај десио се недуго пре тога. Наиме, два Данца, морепловца-авантуриста Јакоб Јакобсен и Едмунд Берг на специјално опремљеном броду одлучили су да изврше поход од Флориде до данских Фарских острва и да пређу веслајући 7.500 километара. У последњој етапи, 500 миља од обале, морнари су упали у морску олују јачине седам бофора која је ошетила и потопила њихов брод. Били су принуђени да пошаљу SOS сигнал и да се пребаце на чамац на надувавање. Британска обалска стража послала им је авион који је успео само да надлети зону у којој су се налазили, али им није могао помоћи. У том тренутку ситуација је била драматична, готово 10 сати, велики таласи, бацали су наоколо њихов сићушни сплав, а због дугог боравка у хладној води били су на измаку снаге.

Срећом, поред њих пролазио је брод са расутим теретом којим је управљао капетан Сергеј Васиљев. Он је самостално одлучио да крене у спасилачку операцију, иако то није било нимало лако. Огроман брод натоварен теретом, дуг 230 метара било је крајње тешко окренути у олујним условима. Али, интуиција и искуство капетана омогућили су да се изврши ова компликована операција па су унесрећени мрежом подигнути на брод. Данци су се у том моменту већ неколико пута опростили од живота.

Ове приче нису необичне, јер по правилима поморског братства свако мора да приђе у помоћ унисрећенима без обзира на националну и верску припадност, политичке ставове или боју коже.

Желели смо и овом приликом да истакнемо да увек траба бити човек.