Након распада СССР-а, Русија је `90-тих година прошлог века због криминала била једно од најопаснијих места на планети. Организоване банде владале су многим градовима тако што су контролисале локални бизнис и људе држали у страху, а наручена убиства нису била реткост. Међутим, Русија затвара своје затворе због историјског пада броја осуђеника. У наставку говоримо како је Русија у томе успела.

Почнимо са реалном причом која по свом садржају више подсећа на неки акциони филм. У граду Велики Новгород 1997. године плаћени убица убио је локалног бизнисмена Александра Садријева који је одбио да даје рекет бандитима у годинама када је то била уобичајена ствар. Трагедија се догодила пред очима његове кћерке Анастасије. Случај није завршио на суду иако је полиција готово одмах идентификовала осумњиченог. Девојка је са убицама свог оца одрастала у истом дворишту, виђала их, али ништа није могла да уради, иако се заклела да ће их казнити када одрасте и то не као у холивудским филмовима, већ правним средствима. Анастасија је уписала правни факултет, почела да ради као помоћник истражитеља, обилазила је места најстрашнијих злочина и помагала да буду откривена, само зато да би боље разумела начин на који размишљају криминалци.

Вратимо се у наше време. Број затвореника у руским затворима пао је на историјски минимум: Тренутно се 483 хиљаде људи налази на издржавању затворских казни, што је дупло мање него што их је било средином `90. година прошлог века. Русија се тренутно налази на 24. месту у свету по броју затвореника на 100 хиљада становника и значајно, на овом сумњивом рејтингу, заостаје за Сједињеним Државама.

У Русији је смањење броја људи који се налазе на издржавању затворских казни углавном везано за пад броја кривичних дела. Од 2010. године показатељ је пао на 22 посто. При том је број убистава и наношења тешких повреда опасних по живот смањен за два пута, разбојништава, крађа и пљачки стамбених објеката за три, крађе моторних возила за четири пута, док се број саобраћајних несрећа смањио за једну трећину.

У свету се у последњој деценији бележи супротна тенденција — број затвореника на планети порастао је за 20 посто и то углавном у Сједињеним Државама, Кини и Бразилу. Па се зато природно намеће питање, зашто у Русији криминал опада?

Шта се променило?

Постепено друштвено отрежњење даје највећи допринос, иако није могуће одредити који је фактор одлучујући. Ако је у Русији 2011-те године годишња потрошња алкохола била 18 литара по глави становника, сада је мања од 10. Статистика каже да се 70 одсто убистава дешава у алкохолисаном стању. И као што видимо, у последњој деценији дупло су опали број убистава и употреба алкохола. Међутим, овде је важно нешто друго. После распада СССР-а, када су десетине милиона грађана остали без прихода и животног смисла, многима се учинило да је криминал једини излаз. Све се променило када су људи добили могућност да се самореализују и цивилизовано зарађују.

Тренутно је у Русији престижно бити лекар, програмер или војника, а не обични криминалац или убица. Руске улице су као некад потпуно безбедне. Али, вратимо се нашој причи из деведесетих.

Након завршених студија Анастасија Садријева почиње да ради у Тужилаштву. Она је годинама упорно настојала да обнови нераскривени случај убиства свог оца. Као оштећена страна она законски није могла да води истрагу. На крају су њени напори ипак уродили плодом.

Недавно су поново испитали двојицу убица. Један од њих се налази на издржавању затворске казне због диловања дроге, а други је изашао из затвора након што је одслужио седамнаестогодишњу казну затвора због убиства другог бизнисмена. Појавили су се нови сведоци у овом случају, а предмет је коначно стигао на суд. Ако кривица буде доказана овим убицама прете дугогодишње затворске казне. А што се тиче наручиоца убиства, он је убијен у мафијашком обрачуну и тако своју жртву надживео само две године.

Ова прича говори о судбини савремене Русије, државе у којој је донедавно било опасно изаћи на улицу. Срећом, Русија је данас држава у којој се мирно живи и ради.