На Међународном војном форуму Армија-2020 руски произвођачи презентовали су нове беспилотне летелице за цивилне и војне потребе. Након што је престигла Сједињене Државе, Русија је заузима друго место у свету по броју дронова које има у наоружању. Истине ради, све зависи од начина како се рачуна, јер није само важан квантитет, већ и квалитет. Хајде да видимо о чему се ради.

Сматра се да је израелска операција Арцав-19 била прва велика употреба беспилотних летелица у реалној борби. Било је то 9. јуна 1982. године у либанској долини Бека, током Првог Либанског рата. Тада је израелска армија уништила сиријску групацију ПВО, масовно користећи мале извиђачке дронове AQM-34, Мастиф и Скаут.

Данас су беспилотне летелице уобичајени атрибут савременог ратовања. Само су у 2019. години у Либији турски Bayraktar и ANKA извршили више од 1.000 авио удара по копненим циљевима. И Русија данас активно користи дронове. Северна флота добила је 2011. први експериментални пук беспилотних летелица. Након тога и остале флоте добиле су такве летелице. Тада је у наоружању било укупно 180 дронова, што и није толико много за стицање првог практичног искуства.

Број беспилотних летелица 2015. године у руској армији достигао је 1.700 јединица, да би данас та цифра премашила 2.000 комада. Оружане Снаге Руске Федерације у овом тренутку имају 67 чета које користе беспилотне летелице са више од 2 хиљаде комада различитих намена. Руска армија је по броју дронова друга земља у свету одмах иза израелске. На четвртом месту је Кина, а на петом Турска. Неке оцене говоре да САД има 11 хиљада дронова, што би требало да буде прво место у свету, али ако се из тог броја изузме број микро диронова џепних димензија типа Black Hornet, онда, према званичним информацијама, Пентагон има свега 660 апарата, тј. налази се на трећем месту.

Шта Русија има?

Као што видите није важна само количина, већ и тип беспилотне летелице. Русија је у почетној фази акумулирала искуство у производњи лаких апарата кратког домета за потребе извиђања.

Дронови Застава, Гранат, Пчела, Елерон 3СВ имали су скромне параметре - лет дужине 10-25 километара, брзину од 80 км/час и максималну висину лета до 2.200 метара.

Углавном су били коришћени за извиђање и корективни рад.

Како је расло наше искуство, почели смо да производимо моћније летелице средње клaсе, а комплетна конструкција пребачена је на домаће компоненте и техничку базу. Добар пример за то је Орлан-10 произведен у Санкт Петербургу. Он је био у стању да функционише у радијусу до 120 километара, да се пење на висину до 5 км и да у ваздуху проведе до 14 часова.

Опремљен је дневним и ноћним камерама, инструментима који осветљавају мете, али и комплетом за радио електронску борбу. Орлан се, по правилу, користи у тројкама - први врши извиђања и функционише на висини до 1,5 км, други, који лети мало више, врши покривање системом за радио електронску борбу, а трећи са висине од 4 до 5 километара реемитује сигнал у базу.

За везу бригада-корпус користе се тешки извиђачи типа Форпост-Р и Орион. Они омогућују извиђање у радијусу од 250 км и функционишу на висинама до 7 км, носе до 300 килограма различите извиђачке опреме, стабилни су у електронској борби са противником и у стању су да одједном у ваздуху проведу више од 24 сата.

Русији значајно заостаје за Сједињеним Државама јер јој акутно недостају тешки ударни дронови.

Ударна сила

Срећом, 2021. године руске Оружане снаге прелазе на другу фазу, а њена војска почиње да добија универзалне и тешке ударне летелице.

Сматра се да је такав управо Алтиус-У. Он је приликом полетања тежак 6 тона, у стању је да подигне до једне тоне борбеног терета, у ваздуху непрекидно може да проведе 48 часова, да достигне висину до 12 километара и оперише на удаљеностима до 10 хиљада километара.

Други је еС-70 Охотник - ударна летелица стратешке класе која може да понесе 2.800 килограма борбеног терета и самостално да функционише у радијусу до 5 хиљада километара, али и у пару са пилотирајућим авионима.

На крају истичемо да је на Међународном војном форуму Армија-2020 била приказана најновија ударна беспилотна летелица Гром, тешка 7 тона, која ће у садејству са ловцима Су-35 и Су-57 да их штити од напада непријатеља.

О томе ћемо вам посебно говорити у нашим наредним издањима.