Ракетна крстарица Северне флоте Маршал Устинов, која је недавно веома учтиво протерала НАТО ескадрилу из Баренцовог мора и при том успешно извршила неколико наставно-борбених заатака, уочи Нове године добила је Прелазни пехар Команданта руске Ратне морнарице. У овом издању откривамо зашто се Американци толико плаше нашег старог Атланта и зашто га звову "убица носача авиона".

Крстарице пројекта 1164 Атлант биле су, још у совјетско време, дизајниране за борбу са ударним групама носача авиона. Непријатељска палубна авијација могла је да обезбеђује носаче авиона на удаљеностима до 800 километара док су пројектили Базалт, који су били инсталирани на крстарици, могли да погоде мету на растојању до хиљаду километара. Они су развијали брзину од 2,56 маха и кретали се компликованом путањом са сопственим инструментима за борбу против ПВО система. Пројектили су били стабилни на ометања и готово сигурно погађали циљ кумулативним бојевим главама. Средином 80-тих година прошлог века Атлант је имало шеснаест пројектила П-500 Базалт, који су, са вероватноћом већом од 90 посто, могли да униште целокупну америчку ударну групу носача авиона која је у свом саставу имала носач авиона и три до четири пратећа ратна брода.

Узгред, Базалти су били опремљени и нуклеарним пуњењем снаге 350 килотона. Због тога је америчка Ратна морнарица признала да америчке ПВО јединице нису у стању да обију такав напад. У плану је било да 10 Атланта заузме важну нишу међу тешким нуклеарним вишенаменским ударним ракетним крстарицама Орлан и разарачима Савремени, пројекта 956. Међутим, како то често бива у животу, стари су кренуле у потпуно другом правцу.

Постао је јачи

Пре распада Совјетског Савеза у строју је било само три Атланта: крстарица Москва, Варјаг и Адмирал Устинов. Совјетски Савез није успео да произведе још један, четврти, јер је његовв корпус остао у Украјини.

Стиче се утисак да, у новим околностима, бродови стари 40 година губе на актуелости, међутим, реч је само о погрешаној представи.

Прво, до овог момента, сви су Атланти прошли капитални ремонт и детаљну модернизацију. Њихово главно оружје - противбродска ракета Базалт - замењена је још савременијом ракетом П-1000 Вулкан. А код следеће модернизације није искључено да добије Калибре или Цирконе.

Друго, ПВО заштиту крстарицама даје ракетни систем Форт који је поморска верзија добро познатог система С-300 као и ракете кратког домета Оса-МА и морнарички шестоцевни аутоматски топ АК-630 који уништава мете на удаљености до 8 километара.

Против подморничко оружје крстарице покрива дубине до 500 метара, док америчка нуклеарна подморница класе Вирџинија зарањања на дубину која није већа од 480 метара.

На тај начин, Атланти остају ефикасно средство борбе што је Маршал Устинов током својих похода више пута успешно доказао. У Северном и Норвешком мору крстарица није увежбавала само апстрактни борбено-школски задатак, већ је обезбеђивала рејон где су били упућени подводни стратешки ракетоносци за одбрану од НАТО бродова који се дрзну тамо да зађу.

Маршал Устинов је из Баренцовог мора у јужне пределе Норвешког мора учтиво протерао амерички разарач Рос који је дејстововао у сарадњи са бродовима Велике Британије, Данске, Француске, Холандије и Канаде.