Србија наставља да јача своју одбрамбену способност чиме одговара на испоруке наоружања које Запад шаље Косову. Српски државни медији саопштавају да Министарство одбране Србије намерава да купи двадесетак ловаца-бомбардера. Вест је на српским друштвеним мрежама изазвала бурну расправу и отворила питање: Да ли је боље купити руске или америчке авионе? Без обзира што већина Срба жели руске авионе, хајде да видимо шта нуди тржиште.

У свету тренутно постоје четири специјализована борбено-јуришна авиона. Најновији међу њима - Т-7А Red Hawk - заједнички производе америчка компанија Boeing и шведски Saab. У фабрици шведског града Линћепинга 10. јануара 2020. године почели су монтажни радови на првих седам авионских трупова. Ипак, строго речено, "црвени јастребови" чија је производња почела 1958. године, као школско-тренажних летелица, требало је да у потпуности замене школске авионе Т-38 Talon америчког Ратног ваздухопловства. Наравно да се летелице Т-7 могу користити као лаки јуришници, али у овом моменту нико у свету не зна шта је практични ефекат те врсте.

Следећи авион на овом списку је «Руска Рукавица» Јак-130. Он је такође у почетку био замишљен као школски, али данас већ постоји у пуној јуришној верзији. То је одлична летелица, али је исувише лака за потенцијалне задатке који стоје пред Србијом.

На крају остају две класичне варијанте: амерички јуришник А-10 «Брадавичаста свиња» и Су-25 «Грач» кога је некада произвео Совјетски Савез, а Русија касније дорадила и модернизовала. Управо њих и треба поредити.

Први утисак

За разлику од универзалних ловаца-бомбардера, јуришници су оптимизовани за дејства по тачкастим метама у самосталном првом нападу, чиме максимално брзо реагују на изазове који долазе од копнених јединица и дејствују у условима снажне против-ваздушне одбране. Зато се, за разлику од других авиона, производе да буду конструктивно јачи. Међутим, руска и америчка конструкторска школа се разликују.

Амерички А-10 има шестоцевни тридесет милиметарски ротациони топ ГАУ-8. Када се погледају његови основни табеларни подаци, он је заиста добар. Ако Су-25 може да понесе 4,5 тоне борбеног терета, «Брадавичаста свиња» подиже више од седам тона. Она има 11 тачака за вешање оружја, док Грач има 10. Висина летења је дупло већа, док је борбени радијус већи за око један и по пут.

Испада да је избор више него очигледан - али, не треба журити.

Важни детаљи

Да би А-10 уопште полетео он мора да има бетонску писту дужу од 1.200 метара док је Грачу, да би полетео, довољно свега 500 метара обичне земљане подлоге. Су-25 током борбене употребе нема посебне захтеве. Он је за 40% бржи од Американца у целокупном висинском дијапазону и има већу маневарску способност за један и по пут.

Без обзира што су мотори летелице А-10 за четвртину економичнији, Су-25 може да лети на свему што гори, он је право руско оружје без посебних захтева.

Борбено искуство из Авганистана, где су Грач и Брадавичасте свиње некада имали прилику да ратују, показало је да су Су-25 знатно отпорнији и поузданији у борбеној употреби од америчког такмаца. Овоме треба додати и параметре преживљавања пилота.

Остаје нам да оценимо и последњи, ништа мање важан параметар, а то је новац. Ако амерички јуришник по борбеним спобностима заостаје 30 посто за руским, по цени је 4 пута скупљи.

Свему треба додати и геополитичку компоненту. Док Сједињене Државе Србији отворено прете санкцијама, Русија је поуздан партнер када је реч о испоруци наоружања. Како то изгледа у пракси добро се види на примеру Турске која је одустала од куповине Ф-35, без обзира што је члан НАТО.

Тако смо методом елиминације дошли до закључка да у датој ситуацији руски Сухоји просто немају конкуренцију. Искрено се надамо да ће и Србија извести овакав закључак.