Другог јуна 1995. године био је оборен ловац F-16C. Пилот погођеног F-16C Скот О'грејди шест дана је провео у брдима Републике Српске пре него што су га спасили. Филм о њему снимила је Discovery телевизија. Он је наводно преживео те дане тако што се хранио бубама и пио кишницу. Истина је да га српска војска није ни тражила…

После рата у Босни вратио сам се у Београд у своју 250 ПВО бригаду.

По наредби Вилијема Вокера Албанци су пресвукли убијене терористе у цивилна одела и пребацили у центру села на унапред припремљено место. Позвали су западне новинаре да све то сниме и тако су инсцентирали случај «покоља у Рачку». Овај фејк био је павод за почетак бомбардовања Србије. Све лажне вести које данас гледамо конструисане су и увежбане у ратовима на Балкану и ми их добро знамо. Лажна вест о «покољу у Бучи» је римејк фејка «покоља у Рачку»...

Бомбаровање Србије почело је 24. марта 1999. године.

Срби понављају речи великог Владике Петра Петровића Његоша: «Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака». Ми верујемо у своје знање и руско оружје у нашим рукама.

Небо је било ведро, а непријатељски авиони који су долетали са свих страна почели су да бомбардује положаје 250. ракетне бригаде у касарнама и другим важним војним објектима. Циљ им је био да у року од 3-4 дана униште нашу ПВО, а онда да мирно и без страха бомбардују градове…

Два авиона која су продрла на нашу територију оборио је 3. ракетни дивизион ПВО. Прв је био погођен 27. марта 1999. у атару села Буђановци. Ми нисмо знали који је авион оборен. Тек смо то сазнали када су на телевизији јавили што је оборен понос америчке авијације невидљиви F-117A. Тако се испоставило да је виц да нисмо знали да је невидљив био истина. Стелт технологија је доживела пуни фијаско. Авион је открио радар П-18...

Ја сам био у саставу брбене групе, а у мојој зони одговорности налазио се 3. дивизион ПВО. Потпуковник Золтан Дани ми је саопштио мете које је видео на радару, а ја сам му давао мете које сам добијао од наше Службе за осматрање и обавештавања. У једном моменту у зону дејства ушла је једна мета и ја сам Данију наредио да је уништи. Ратна јединица 3. дивизиона ПВО успешно је извршила свој задатак. На тај начин, први пут у историји је оборен невидљиви авион…

Бригада се борила 78 дана до краја рата. Девет ратних другова ми је погинуло, 15 рањено. Данас се испред зграде штаба 250. бригаде ПВО налази спомен плоча са лансером ракете и споменик са 9 стубова у форми сунчевих зрака које симболизују наше другове који су дали живот за слободу Отаџбине. У штабу постоји спомен-соба која чува историјски пут настанка бригаде која је одликована орденом народног хероја и ратне заставе као и други артефакти…

Делегација америчких пилота из авио базе Рамштајн посетила је 2005. године положаје 3. дивизиона ПВО како би видела ракетни систем који је оборио невидљиви F-117A. Тада је њихов командант упитао конанданта 250. ракетне бригаде ПВО генерал-мајора Станка Васиљевића: Како вам је било да ратујете против најјаче силе на свету? Генерал Васиљевић је кратко одговорио да не зна јер никада нисмо ратовали против Руса…

Морам да кажем да огромна већина Срба самтра да је судбина српског и руског народа повезана. Ми, срспски официри, који смо ратовали све те судбоносне године, верујемо да смо повратили веру у руско оружје. Сваки прави Србин мисли да смо ми и Руси браћа. Ми то осећамо у души!