Русија на Арктику побеђује Сједињене Државе. Овако светску јавност извештава познати амерички часопис The National Interest. Међутим, ове губитничке публикације не смеју да нас опусте, јер државе чланице НАТО појачавају експанзију и притисак на Север. По свему судећи да су донели одлуку да крену на крајње опасне провокације. Русија се недавно поново нашла пред изазовом на који мора жестоко да одговори. У наставку ћете чути како.

Ратна морнарица Уједињеног Краљевства објавила је коминике у коме најављује да ће, заједно са америчком и норвешком флотом, уз учешће данске авијације, спровести арктичку операцију. Најавила је да је циљ операције "приказ посвећености одржања мира и слободне пловидбе у свим витално важним рејонима". То у ствари значи да се земље чланице НАТО не слажу са ставом Русије која арктичко подручје сматра зоном својих националних интереса и тамо не дозвољава приступ ратним бродовима сраних држава.

У мају ове године, НАТО ескадра је по први пут, у последњих неколико деценија, ушла у акваториј Баренцовог мора са намером да прође до Колског полуострва где почиње основна траса Северног морског пута.

Међутим, Русија је спремила одговор и започела војне маневре у овом региону и тако спречила НАТО у његовој намери.

Очигледно је да ће под командом Лондона бити предузет још један покушај, чиме нам дају до знања да имају озбиљну намеру, да пре или касније, Русији одузму монопол и суверено право на сопствену територију.

Нема опуштања!

Уверени смо да ће Министарство одбране Руске Федерације и овај пут дати адекватан одговор. Целокупна ситуација само потврђује да су исправни напори Русије да јача свој одбрамбени потенцијал на северним границама. Срећа је што НАТО земље, на плану војне технике, баш и немају чиме да нам се супротставе.

У Санкт Петербургу 2019. године био је поринут водећи брод из серије Иван Папањин, а следећи такав, спуштен на кобилицу је Николај Зубов. То су прави борбени ледоломци, опремљени ракетним лансирним рампама за ракете класе Калибар, универзалним артиљеријском носачем калибра 76 милиметара, са два артиљеријска топа АК-306М, четири митраљеза крупног калибра и лако преносивим ракетним системима Игла и Врба. Борбена моћ је појачана чињеницом да палуба брода може да прими хеликоптер класе Ка-27 и хеликоптер класе Ка-226 или две беспилотне летелице. Бродови самостално могу да секу лед дебео два метра.

Постоји и поједностављена верзија овог борбеног ледоломца. То је погранични патролни брод Јермак за Обалску стражу Пограничне службе ФСБ-а. Он заостаје за својим старијим братом јер нема тешко ракетно наоружање. Први такав брод поринут је у Лењинградској области.

Ни једна друга земља на свету нема ништа слично. На пример, америчка обалска стража располаже са два ледоломца типа Polar Star који су произведени још средином седамдесетих година. Они су наоружани са два митраљеза, неколико пушака и личним наоружањем посаде. Зато је други брод из серије Polar Star, због многобројних проблема са мотором, пребачен у резерву.

То не сме да буде разлог да се Русија опусти. Свако заостајање наши потенцијални непријатељи могу веома брзо да надокнаде. Више нико не треба да сумња да нам тек предстоји врло озбиљна борба за Арктик.

Русија нема право да буде слаба.

Повезани текстови