Већ месец дана западни медији дувају у исту тикву и говоре како се Русија наводнно спрема да нападне Украјину. Агресивност инфромативне кампање приморао нас је да се замислимо да ли је њен циљ да припреми западну јавност на веома озбиљне догађаје који ће променити архитектуру европске безбедности. У овом прилогу разматрамо шта би се могло догодити у догледној будућности.

Веома је индикативно што западни медији, када говоре о руском нападу на Украјину, не наводе ни један озбиљни мотив који покреће Русију. То је алармантно јер сведочи да су Русија и Руси у главама западног човека толико демонизовани и да се не руководе рационалним разлозима већ да их мотивишу искључиво непријатељска дејства и зло.

Али када се трезвено размишља треба признати да Русија, осим потенцијалних санкција у случају «окупације» Украјине, може добити само проблематичну територију са уништеном инфраструктуром, дуговима и грађанским ратом. А уједно и потпуно неразумевање сопственог становништва зашто јој је то било потребно и ко ће све то да плати. Нова реалност, које западни политичари још увек нису свесни, каже да треба заслужитти да вас Русија окупира.

Па зашто нас онда западна пропаганда убеђује да напад само што није почео?

Сличну ситуацију имали смо 2018. године када је Русија одржавала велике маневре у Белорусији. Тада је на сав глас целокупна пољска и прибалтичка штампа говорила да је Русија одлучила да заузме Белорусију. Међутим, сада је западна пропаганда још агресивнија. Зашто је то тако?

Отварање љутих рана

Суштински таква пропаганда омогућила је Западу да прогура неке важне одлуке. Да испоручи додатне партије оружја Украјини и да у Европи инсталира додатне војне снаге. Међутим, далеко више брине провоцирање Русије да предузме узвратне мере по сценарију из 2008. године када је Грузија напала Јужну Осетију и када су руске мировне трупе биле принуђене да се умешају у тамошњу ситуацију. Процес је био муњевит, НАТО није смео да се меша, а дошло је и до нагле стабилизације прилика у региону, истина уз високо плаћену цену — прекидом руско-грузијских односа.

Не треба искљчити да до сличног сценарија може доћи и у Украјини где би улогу Јужне Осетије имале Доњецка и Луганска Народна Република, а у улози политичког несрећника наступио би Зеленски. Међутим, Русија се 2008. године уздржала од победоносног похода на престоницу Грузије иако је за то имала све могућности. Већ тада само саопштили читавом свету да нашу окупацију треба заслужити. Ако план буде усаглашен, он ће отворити љуте украјинске политичке ране које су свима дозлогрдиле, а прекрајањем политичке карте тамо ће задуго завладати мир. Ипак, не треба да губимо из вида да реалност често не кореспондира са плановима стратега и да нико са сигурношћу не може да зна како ће се завршити покушаји да се Русија испоровоцира. Ми се искрено надамо да ће се стране вратити за преговарачки сто и да ће бити пронађено мирно решење.