Индија је у последњих годину дана пет пута повећала куповину руске робе — од 8 до 37 милијарди долара. Након што је Европска унија одустала од руске нафте, ова нафта је потекла у Индију па је тако учешће руске нафте у индијском извозу порасла са 1 на 35 процената, тј. практично у јеном моменту Русија је постала главни исзозник нафте у Индију и тако потиснула Сједињене Државе, Саудијску Арабију и Ирак који су ово тржиште освајали деценијама.

Ствари слично стоје и са угљем — након забране његовог увоза у Европску унију, Русија је више од 2,5 пута повећала његов изво у Индију и са пиједестала скинула Сједињене Државе и Јужноафричку Републику.

Још једна важна извозна ставка је и руско вештачко ђубриво. У периоду јануар-октобар 2022. године обим испорука у Индују повећан је 6 пута.

Ово је тек почетак процеса.

Домино ефекат

Важан побочни ефекат овако експлозивног раста трговине између Русије и Индије већ је смањење учешћа долара у међусобним обрачунима. Индија руску робу плаћа у рупијима, дирхамима, а сад све чешће и у рубљама.

Недавно је агенција Reuters објавила материјал да због тога долар губи своју премоћ. Индија заузима треће место у свету по извозу нафте и њен пример преласка на друге валуте може бити примамљујуће и за остале земље.

Да бисмо разумели колико је све озбиљно треба знати следеће: управо ће Индија бити кључни потрошач енергије у свету до 2040. године. У складу са базном прогнозом Међународне агенције за енергетику, учешће ове државе у потрошњи енергије биће 25 посто. Тренутно само 36 посто грађана Индије живи у градовима (у Кини је овај показатељ 65 посто), али се у последње време ово учешће озбиљно повећава што за собом повлачи и раст енергетске потрошње.

Међутим, постоји још један правац који много обећаје, а то је природни гас.

Индијски ток

Основни извор енергије за потребе домаћинстава у свим регионима Индије је гас. Потребе за њим све више расту: очекује се да ће тражња за плавим горивом порасти за 6 пута.

Ко је и како у стању да задовољи ове потребе? Русија и Индија немају заједничку границу па се зато не може говорити о испорукама гасоводом Сила Сибира. Међутим, постоји неколико варијанти како да цевоводи иду преко трећих земаља. Један од њих је цевовод ТАПИ који спаја Туркменистан, Авганистан, Пакистан и Индију, али он нема шансе да проради у догледној будућности због нестабилне политичке ситуације у Авганистану. Друга, перспективнија варијанта је гасовод ИПИ који треба из Ирана преко Пакистана треба да дође у Индију. Руски гас у цевоводу ИПИ може се обезбедити на рачун своп испорука. Зато управо овај пројект има највеће шансе да буде успешан и да добије име Индијски ток.

Он је могао давно да буде реализован да није тензија између Индије и Пакистана који и сам има велике потребе за додатним количинама гаса. Ипак, у свету се тренутно формира нова геополитичка конфигурација па ће старе несугласице ускоро бити заборављене.

На крају крајева, брзо растућа Индија, која мора још и да издржи супарништво са суседном Кином, нема другог излаза.