Док се решава судбина Северног ток-2, треба видети шта се дешава на југу Европе. Гасовод Балкански ток почео је са радом у јануару ове године. Прича о њему важна је политичка лекција, она јасно показује ко је и на који начин највише профитирао од сарадње са Русијом.

Земље чланице Европске уније резервисале су веће количине руског гаса које од 1. октовра ове године треба да пристижу преко гасовода Турски ток. Сама Турска постепено смањује потрошњу руског гаса јер добија гас из Азербејџана, а планира и да повећа експлоатацију својих извора у Црном мору. Узгред, Русија овим не губи ништа, обзиром да ће Европска унија преко гасовода Турски ток откупити гас који не изкористи Турска.

Хајде да се присетимо приче о Турском току. Русија је првобитно пожелела да изгради гасовод Јужни ток чији је пројектни капацитет био 63 милијарде кубних метара преко Црног мора до Бугарске. Међутим, Европски парламент је препоручио да се одустане од изградње, док су Сједињене Државе инсистирале да се изгради конкурентски гасовод Набуко преко кога је гас из Каспијског региона, заобилазећи Русију, требало да стигне до Бугарске. На крају, Бугарска је подлегла притиску и извршила саботажу већ започетог пројекта изградње Јужног тока.

Русија је залупила врата после неколико неуспелих покушаја да се договори и саопштила да неће градити овај гасовод без обзира на касније, више пута поновљене, молбе Бугарске да се врати пројекту. Уместо Јужног, Русија је изградила Турски ток и тако испунила своје обећање.

Турска је заузела место Бугарске и тако постала тачка преко које руски гас стиже на југ Европе. Турска овим не обезбеђује само гас, већ добро зарађује од транзита. Након тога настављена је изградња Турског тока под називом Балкански ток, а Бугарска је, да би бар нешто добила, била принуђена да гради цевовод на својој територији. Истина, њена зарада од пројекта не може да се упореди са оном коју је могла да остварује изградњом Јужног тока. Сада Турска скида кајмак.

У оваквим околностима Србија је поступила изузетно паметно.

Србија је друга земља на Балкану преко које руски гас треба да иде у Мађарску, а потом у Словачку и Аустрију. Од јануара ове године Србија већ добија руски гас по цени од 155 долара за 1000 кубних метара уместо досадашњих 240. Србија ће од јесени почети да зарађуе и на транзиту када крену испоруге гаса Мађарској.

Сигурно се питате шта је са пројектом Набуко због ког је Бугарска покварила односе са Русијом и одустала ос свог економског интереса? Е па ништа! Набуко је мртво слово на папиру. Умесно да буде изграђен моћни гасовод од 30 милијарди кубних метара, урађена је само његова скраћена варијанта — изузетно скуп Јужни гасни коридор са потенцијалним капацитетом од 10 милијарди кубних метара. То је кап у мору у упоређењу са руским испорукама гаса Европи које износе 200 милијарди кубних метара. Међутим, овде је важно истаћи да и овај пројекат мимоилази Бугарску, а сав профит иде испоручиоцу гаса Азербејџану, наравно и Турској. Док Европа на све начине тражи нове поводе како да ограничи сарадњу са Русијом, Русија константно повећава извоз гаса Кини, чија привреда, која незадрживо расте, захтева све више енергије.

Закључак ове приче је веома једноставан. Русија се, у својим енергетским пројектима, руководи искључиво интересима свог народа, чиме омогућује и другим земљама да зараде. Зато се у трговинским односима са Русијом треба угледати на Турску или Србију, а не на вечито сумњичаву Бугарску.

Повезани текстови