Русија је завршила летачка испитивања модернизованог транспортно-борбеног хеликоптера Ми35П Феникс. Модел је, буквално, обновљен пред нашим очима и постаје све бољи, а сам назив хеликоптера потпуно одговара митолошкој причи о Фениксу. У овом прилогу откривамо детаље.

Још 1960. година ХХ века, совјетска школа производње хеликоптера остварила је високе резултате. Сматра се да је посебан успех имао модел 240 или транспортно-јуришни Ми-24 који је због карактеристичног профила добио надимак Крокодил.

Летелица се показала изузетно добро, а на њеној бази направљено је готово тридесетак модификација свих врста — од школских хеликоптера и хеликоптера за радио-хемијска извиђања па све до милицијских патролно-спасилачких.

Због оперативно-техничке флексибилности и повољне цене Крокодил има све више страних интересената. Када је хеликоптер Ми-24 био на врхунцу популарности поседовале су га 63 земље.

Међутим, време иде напред, а летелице — без обзира на заслуге и свеобухватну модернизацију — застаревају. Због тога им је у замену стигао Ми-35П Феникс.

Одлична летелица

Обновљени Ми-35 потпуно је дигитализован.

Када се уграђује ново наоружање на хеликоптеру није потребна озбиљнија дорада, довољно је убацити додатни софтверски управљачки модул и повезати га са нишанско-навигационим системом и новим наоружањем. Поред покретног топа ГШ-23, хеликоптер је у стању да користи широку гаму наоружања, како супер прецизног, тако и не навођеног. Чак и у ноћним условима.

Због овакве оперативно-техничке еластичности, у овом моменту, нико други у свету нема овакав хеликоптер.

Хеликоптер има још једну важну одлику, јер су украјинске моторе заменили мотори предузећа ОДК Климов из Санкт Петербурга. Ови мотори омогућују крстарећу брзину од 250 и форсажну до 335 километара на час.

Када су руски инжењери радили на извозној варијанти ове летелице они су се руководили принципом унификације и жељом да максимално задрже све оно што је добро. На крају, уз све новине, Ми-35П Феникс, као и Ми-24 може, уз незнатну преквалификацију, да сервисира исти технички персонал, што је огроман плус за сам извоз.

Истина, многи се питају па зашто онда извозимо овако добру летелицу.

Рачунамо колика је корист

Иако одговор на први поглед није баш сасвим очигледан, ипак је једноставан. Хајде да израчунамо.

Просечна извозна цена једне тоне руске пшенице, у марту 2020. године, износила је 177 долара. А за тону извезене сирове нафте могли смо да инкасирамо око 335 долара.

За сад још увек није формирана извозна цена Феникса, иако су његовог претходника Ми-24В извозили за 22 милиона долара по комаду. Он је без опреме тежак 7,5 тона, што значи да једна тона кошта 2,9 милиона долара. Ово је потпуно условна рачуница која добро илуструје колико је високо-технолошки извоз кориснији од сировинског.

Поред ове новчане компоненте, не треба губити из вида ни чињеницу да што више будемо продавали, више ћемо и производити. На тај начин чувамо савремену производњу, увећавамо квалификовани инжењерски кадар и стварамо чврст темељ да увек имамо нове и јединствене обрасце савременог наоружања.

Повезани текстови