Прес служба државне корпорације Ростех саопштила је да су почела државна испитивања самоходног лаког амфибијског тенка Спрут-СДМ1. У плану је да десантне јединице и морнаричка пешадија добију овај лаки тенк. У овом прилогу говоримо зашто руска војска толико дуго чека овај тенк и зашто НАТО земље могу само да га сањају.

Чисто војнички, десант на непријатељску територију изводи лака пешадија. Његов главни адут — изузетно висока мобилност у комбинацији са снагом првог удара — постиже се захваљујући изненађењу. У томе је садржана и системска противречност. Да би удар био изузетно моћан, десант подразумева примену тешког оружја, на пример, тенкова. Међутим, савремени тенкови, осим што се могу превозити транспортним авионима, ипак се не могу десантирати са великих висина.

Приликом десанта, када се користи самоходна артиљерија, мора се извршити селекција шта се пребацује на тачку десанта — десантна чета или оруђа — обзиром да у летелици за људе и технику истовремено нема довољно места.

Када су инжењери почели да решавају ову противречност, одлучили су да направе лаки тенк који ће имати габарит и тежину борбеног возила пешадије, али са ватреном моћи правог тенка. Совјетски инжењери требало је да, још крајем прошлог века, реше овај задатак. Када су армије НАТО земаља добијале нове тенкове, совјетски лаки амфибијски тенк ПеТе-76 није могао да пробија њихов оклоп. Било је потребно да се хитно произведе нови лаки тенк за потребе Ваздушно-десантне војске.

Радови на пројекту под шифром Спрут-СД почели су 1985. године. Фактички радило се о целој породици машина чија се концепција заснивала на самоходним хаубицама: Спрут-СД био је намењен Ваздушно-десантној војсци, Спрут-ССВ за потреба пешадије и још неколико других модификација. Ипак, успех је доживела само савремена модификација Спрут-СДМ1 са 125-милиметарским оруђем. Добили смо лаку, до 18 тона тешку машину, погодну за све врсте десанта укључујући и падобрански. На транспортни авион Ил-76 одједном може стати четири комада. Још је важно истаћи да је такав Спрут имао снагу основног борбеног тенка Т-80 и Т-90. У јесен 2021. године треба да буду завршена испитивања ових возила, након чега одмах креће масовна производња за потребе ваздушно-десантних и јединица морнаричке пешадије.

А шта се дешава у НАТО државама?

Шта оне имају?

Многе земље у свету покушале су да реше овај задатак и направе лаки десантни тенк. Треба ипак истаћи да, на пример, шведска има највећи успех у производњи лаког тенка CV90120-T, направљен на бази борбеног возила пешадије CV90, са 120-милиметарским оруђем тенка Леопард. Истине ради, шведска армија не жели да га набавља, јер је тежак 28 тона и непогодан за десант.

Пољаци експериментишу са платформом LC-08 Anders, а ствар није отишла даље од експерименталног обрасца. А и сама машина је изузетно тешка — 33 тоне.

За амерички пројект М-8 Буфорт, који је функционисао крајем `90-тих, и био замена за застарели лаки тенк Шеридан, може се рећи да је најближи Спруту. Основа еМ-8 тешка је 17,5 тона, има заштиту само од муниције и може се десантирати из ваздуха. Међутим, било је у плану да га користе само са другим нивоом заштите са комплетом монтираног активног оклопа чија је тежина прелазила 20 тона, док је са трећим нивоом оклопне заштите требало да пређе 22,5 тоне. Узгред, и овде је реч само о концептуалном испитивању.

За то време руски Спрут-СДМ1 већ се налази на државним испитивањима. За разлику од својих страних конкурената он је, поред тога што је падобранско-десантни лаки тенк, још и амфибија.

Војска нестрпљиво чека да га што пре добије.