Нови хеликоптер намењен је за превоз терета и људи до нафтних платформи и бушотина као и за обављање трагалачко-спасилачких операција. Ми-171А3 има јединствене транспортне могућности у својој класи. Он може уз максималну полетну масу од 13 тона да превезе и до четири тоне терета или 24 путника. Даљина лета овог хеликоптера с додатним резервоарима за гориво може да досегне и до 1000 км. Овај модел хеликоптера сматра се првим руским хеликоптером намењеним да лети далеко од обале. Па како се онда могло догодити да Русија, као велики произвођач нафте, све до сад није имала овакву летелицу?

Генерално, човек је научио још крајем ХIХ века да копа минерале са морског дна захваљујући генију руског инжењера Витолда Згленицког. Све плутајуће платформе за бушење направљене су захваљујући његовој теорији. Совјетски Савез је крајем 1946. године, са својеврсних платформи, које су биле направљене од расходованих бродова, кренуо у производњу нафте у Каспијском мору. Међутим, пошто је доступних налазишта било довољно и на копну, Русија није посебно развијала нафтне бушотине на мору. За разлику од САД и Норвешке, Совјетски Савез је пред крај свог постојања израдио солидне технолошке предности у такозваној производњи далеко од обала.

Почетком ХХI века Русија је кренула у реализацију стратешког задатка да интензивно осваја своје северно и источно приобаље. Руси су научили да граде платформе, али је за везу са њима било потребно произвести поуздани специјализовани хеликоптер. Да би убрзали процес, хеликптер није произвођен од нуле, а за основу је узета поуздана платформа Ми-8/17, иако је и она претрпела суштинску модернизацију.

Нове перспективе

Да би грубо приземљење било безбедније, на новим хеликоптерима су, као и на савременим блиндирним возилима, инсталирали аутоматизована седишта, иста као и код штите од мина. У случају да чврста шасија буде пробијена и дође до паљења горива, резервоари су били постављени испод хеликоптерског трупа, а багажни део одвојен преградом. У случају да дође до нерпедвиђеног спуштања на воду предвиђени су аутоматски балони на надувавање који могу да издрже таласе до пет поена, а са обе стране сплавови од којих сваки има више места него сам хеликоптер. Сви прозори имају сигнализацију која путницима у спасилачким костимима обезбеђује хаваријске излазе. Електроника обезбеђује пилотирање у компликованим метео условима и температурном дијапазону од + 50 до – 50 степени Целзијуса. Постоји и четвороосни аутоматски пилот за аутоматско слетање. Нови мотори са дигиталним управљањем врше самодијагностику, и тако достизати висину и одржавати дуг хоризонтални лет. Нове елисе имају лопатице од композитних материјала и крстасти реп, а у самом салону хеликоптера налази се трагалачка и медицинска опрема.

Ми-171А3 потпуно одговара свим међународним стандардима у нафтном сектору и превазилази западне конкуренте по броју путника које може да превози, а током експлоатационог периода јефтинији је за 20 посто. Такође, продајна цена му је много нижа од цене сличних хеликоптера.

Нови хеликоптер има добре извозне перспективе у државама произвођачима нафте које нису осудиле Русију и увеле санкције.

Нама једино преостаје да му пожелимо добар лет!

Повезани текстови