Недавно су на Десетом међународном сајму наоружања и војне опреме Партнер-2021 у Србији посебан интерес изазвала руска решења у области противваздушне одбране, посебно ракетни систем Викинг који је недовољно познат и руској јавности. Штета, то је ипак звезда руске наменске интустрије у настанку. У наставку говоримо о детаљима.

Традиционално је уврежено да се батерије противваздушне одбране сматрају противваздушним топовима који испаљују ракетне пројектиле. Ово поређење било је актуелно све док Русија није приказала ракетни систем Викинг, иако се сматра да је он само извозна верзија система БУК-М3, мада, суштински, треба говорити о почетку новог правца у ракетним системима.

Обично ракетне батерије користе само једну врсту ракета што их чини ефикасним само против одређене групе мета, без обзира да ли је реч о авионима, балистичким бојевим главама, крстарећим ракетама или дроновима.

Специфичност Викинга је у његовој способности да истовремено користи три различите врсте ракета. Он може да дејствује са шест ракета не само са основног самоходне ракетне рампе, већ и преко пасивног дела који је прикључен на управљање са два лансирна пакета са по шест ракета. Овде још треба истаћи да два таква уређаја могу бити директно повезана са радаром ради осветљења и навођења.

Тем самым обеспечивается возможность иметь готовыми к пуску сразу 96 зенитных ракет трех разных типов. Это существенно уменьшает потребность подразделений в количестве развернутых батарей ПВО и повышает стойкость всей системы противовоздушной обороны в целом. Так как в зоне действия «Викинга» не остается слабых мест для отдельных видов угроз.

Тако се обезбеђује да 96 ракета три различите врсте буду спремне за лансирање одједном. Тиме се значајно смањују потреба за постављањем ПВО батерија и повећава стабилност целокупног ПВО система у целини. Зато тамо где дејствује Викинг нема слабих тачака.

И то није све.

Нове могућности

Као резултат модернизације, извозна верзија система Викинг је чак надмашила по својим тактичко-техничким карактеристикама свог праоца Бук-М2Е. Његова станица за откривање циљева сада може да надгледа небо до 200 км у домету и до 30 км у висину. Број истовремено гађаних циљева је повећан на 36, а проширен је и њихов домет. Сада то нису само ваздушни, већ и радио-контрастни земаљски и површински циљеви. Викинг је у стању да функционише као координатор других система. Може се лако интегрисати у електронски систем управљања вишег нивоа на бојном пољу, а сам је у стању да се претвори у језгро интегрисане линије противваздушне одбране.

Његово електронско пуњење има шест канала интеракције са спољним светом, на које можете инсталирати, како додатне спољне радаре, чиме се обезбеђује рад Викинга у потпуној радио тишини, тако и даљинске лансере из система ПВО Тор-М2Е. У овој верзији коришћења, сам систем „Викинг“ постаје командни центар, који обезбеђује циљање и контролу ватре читавог вишеструког система.

Генерално, Викинг је својеврсни противваздушни конструктивни комплет који се лако подешава за конкретним задацима. Међутим, више нас је занимало нешто друго. Ако Русија може лако да извози такве високотехнолошке производе, које су онда висине досегли радови на модернизацији система „Тор“ за сопствене потребе Русије? Министарство одбране ове детаље за сада држи у тајности, али чим нешто изађе у јавност ми ћемо вас о томе свакако обавестити. Региструјте се на наш канал како не бисте пропустили најновије вести.

Повезани текстови