Јавност је недавно обавештена да су обављена привремена тестирања модернизованог стратешког бомбардера Ту-22М3М. Водећи амерички аналитички часопис The National Interest сажето их је описао као „лоше вести за Америку“, зато што нове руске летелице, по начину суперсоничног напада, могу равноправно да се носе са ударним групацијама носача авиона америчке Ратне морнарице. У наставку ћете сазнати шта омогућује овакав ефекат.

Оружане снаге СССР-а користиле су од 1962. године стратешки суперсонични бомбардер Ту-22 као замену за тада застарели Ту-16. Он је до 1994. године био основни инструмент који је уништавао поморске и копнене циљеве на великим даљинама.

Током служења пројекат је стално био усавршаван и модернизован, а последња његова верзија био је модернизовани Ту-22М3. Модернизација је побољшала ову летелицу, али истовремено и лишила могућности танковања горива у ваздуху како су налагале норме из Преговора о ограничавању стратешког наоружања ОеСВе-2, којим је и број ваздухоплова такође био ограничен на 268 јединица.

Међутим, у свету су се догодиле значајне промене — појавиле су се нове технологије, Русија је направила нове врсте ракетног наоружања, а споразум ОСВ-2 више није на снази, што нам је генерално омогућило да започнемо радикалну модернизацију суперсоничног стратешког носача ракета и значајно повећамо његове могућности.

Заједно су јачи

Најкраће речено, када су руски инжењери радили на стварању Ту-22М3М они су само уклонили вишак — старо су заменили новим и убацили најновије наоружање. Међутим, овакав опис не даје целокупну слику дубине оствареног квалитативног скока ка техничким и тактичким карактеристикама.

Ако је авион типа М3 био брз и имао максималну брзину од 2.300 километара на сат и нормалну брзину лета од 930 километара на сат, онда је Ту-22М3М показао да има за 12% веће брзинске карактеристике. А чињеница да авион од сад поново може да прима гориво и у ваздуху — ионако има изузетно велики домет лета од 2,5 хиљаде километара — ствара услове да лет траје изузетно дуго.

Суштински, ово се само назива модернизацијом. У пракси су значајни делови погонских елемената трупа и око 80% опреме преправљени и потпуно дигитализовани.

Ово, поред чисто техничких, даје и две нове предности. Прво, Ту-22М3М значајно је повећао своје одбрамбене способности у области радио-извиђања и радио електронског ратовања. Друго, радио електронска опрема на овом авиону радикално је уједначена са перспективним стратешким бомбардером Ту-160М2, чиме је омогућена њихова заједничка борбена употреба. Тиме су створени услови да непријатељски бродови, који се крећу под снажном против бродском заштитом, могу бити уништени.

Главни адут

Од сад је главни адут код новог авиона тај што му је доступно ново наоружање. Интегрисани нишанско-навигациони систем Хефест омогућује да конвенционалне авио бомбе постану високо прецизне. А крстарећу ракету Х-32, која има домет од хиљаду километара и која се од 2016. године налази у систему наоружања, у Пентагону с правом називају поузданом убицом носача авиона. Ту-22М3М има две овакве крстареће ракете. На списку наоружања налази се и хиперсонична аеро-балистичка ракета Кинџал што у комбинацији са другим врстама ракета овај модернизовани авион претвара у посебну прелазну класу авиона, нешто између носача стратешког нуклеарног наоружања и обичног оперативно-тактичког стратешког бомбардера, који је у стању да дејствује у било које доба дана и ноћи и у свакој оперативно-борбеној ситуацији.

Дакле, овде се не ради о релативно јефтином продужавању века трајања и држања у борбеном строју авиона Ту-22М3М у наредних 45 до 50 година. Ради се о томе да је Руско ратно ваздухопловство добило, по релативно ниској цени модернизације, авион који је супериорнији од било ког сличног авиона потенцијалног непријатеља. Ускоро треба да буду завршена сва тестирања авиона како би од 2021. године Казански ваздухопловни завод Горбунов започне серијску испоруку овог модернизованог авиона руској војсци.