Катастрофа немачког цепелина Хинденбург 1937. године означила је крај ере ове врсте ваздушног транспорта. Међутим, због економичности и минималне емисије угљен-диоксида у поређењу са традиционалним врстама транспорта све се чешће чују предлози да се ова идеја реанимира. Ове летелице постају безбедне када се уместо водоника користи хелијум. Русија развија оригиналне форме својих цепелина, међутим, далеко је важније да она прошири своју гигантску хелијумску фабрику која ће јој омогућити да доминира на светском тржишту.

Они се враћају

Када је својевремено цепелин Хинденбург, тада највећи на свету, са готово стотину људи, 1937. године полетео из Немачке, прелетео Атлантик и стигао до Сједињених Држава, приликом слетања дошло је до кратког споја који је изазвао паљење гаса. Цепелин се срушио, а 35 људи је погинуло. Ова катастрофа је ставила тачку на еру цепелина, а они су, као вид ваздушног транспорта, проглашени за исувише опасне.

У последње време све се чешће чују позиви да се обнови идеја њихове производње. Због употребе водоника, Хинденбург је изгорео као шибица, Немци тада нису знали да користе хелијум, а Американци им га нису продавали. Хелијум не изазива експлозије. А пошто цепелини не остављају издувне гасове, сасвим је могуће да ће, у скорој будућности, потиснути уобичајене врсте авио транспорта. Русија ради на концепту радио вођеног «тањира». Оваква летелица је у стању да пребацује терет на удаљеностима до 80 километара уз брзину од 70 километара на сат. Цепелин пројекта «Аеросмена» моћи ће да пребацује до 200 тона терета на растојањима до 5 хиљада километара. Овде посебно треба истаћи да овакав транспорт кошта 15 пута мање од класичног авионског превоза.

И друге земље у свету раде на сличним пројектима. Ако наша планета ускоро пређе на цепелине, онда се природно намеће питање: Како обезбедити довољне количине хелијума за танковање?

Амурска фабрика

Највеће залихе хелијума имају Русија и Сједињене Државе. Ипак, Русија дуго није производила овај гас. На светском тржишту Американци непрекидно владају и готово да имају монополски положај у формирању цена. Међутим, ове залихе за две године више неће бити доступне странцима. Треба разумети да се хелијум не користи само за пуњење аеростата, већ и у металургији, микроелетроници, медицини и другим областима. Његова потрошња расте из године у годину. Само у последњој деценији светске цене хелијума порасле су за 2,5 пута. А пандемија 2020. године још је више повећала тражњу јер се хелијум користи за чување вакцина на ниским температурама.

Нова фабрика која ће у наредним месецима бити отворена у Русији, спречиће дефицит овог важног гаса. У саставу предузећа које се зове «Амурски завод за производњу гаса» радиће и највећи погон у свету за производњу хелијума чији ће годишњи капацитет бити 60 милиона кубних метара. Поређења ради укупна производња хелијума на територији САД-а износи 61 милион кубних метара, у Катару 45, Алжиру 14, а Аустралији 4 милиона кубних метара.

Русија ће део произведеног хелијума остављати за властите потребе и усмеравати за стратешке резерве, а део ће продавати на светском тржишту. То улива наду да на планети неће бити дефицита хелијума и да ће дирижабли поново добити шансу да се врате на небо.