Међународна аеро космичка изложба МАКС била је препуна нових техничких решења, посебно руских бесилотних летелица, које само потврђују да је Русија ушла у борбу за ово светско тржиште, на коме су донедавно неподељено владали Турска и Израел. У овом издању разматрамо како Русија уништава њихов монопол.

Генерално, светско тржиште беспилотних летелица налази се у фази формирања, па зато имамо одличну шансу да у годинама које долазе на њему зауземемо своју нишу. Када су отворили еру борбених дронова Американци су направили стратешку грешку јер су сматрали да су дронови готово увек велике и технички компликоване машине — наоружане до зуба, а уз то и невероватно скупе. На пример, 2009. године укупно је монтирано 40 комада беспилотних летелица марке RQ-4 Global Hawk. Тада су право откриће били релатино јефтини средњи и мало приметни дронови, укључујући и оне са баражном муницијом. Управо на овом сегменту тржишта води се основна конкурентска борба, а палмова гранчица за сад припада Турцима и Израелцима. Међутим, Русија је спремна да их сустигне.

До сад смо за извоз нудили само две варијанте дронова — из породице лаких — Орион, а из породице тежих Хелиос-еРеЛДе који је у стању да у ваздуху непрекидно проведе до 30 сати на висини већој од 10 километара. Обе машине нуђене су страним поручиоцима искључиво у извиђачкој конфигурацији. Орион за армијско извиђање и тактичко командовае јединицама, док је Хелиос нуђен као ваздухопловни мобилни радар који је у стању да формира чисто непрекидно радарско поље, које поуздано детектује објекте чак и величине тениске лоптице.

Међутим, одсад смо спремну да понудимо и нешто ново.

Три јунака

На авио изложби МАКС биле су представљене три варијанте руских јуришних дронова намењених извозу. Прва је Орион-Е која је од Bayraktara боља по гами наоружања, значајно је отпорнија за радио-електронску борбу, лакша је за пилотирање, богатија је са инструментима и знатно јефтинија. Ако је основна цена турског дрона 2,7 милиона долара, онда можемо да кажемо да Орион кошта мање од 2 милиона, уз напомену да је код њега гама наоружања шира и наравно знатно јефтинија. Овде треба додати да је борбени радијус Ориона два пута већи од Бајрактара.

Следећи у хијерархији је Алтиус-У који је од Турчина у ратним дејствима ефикаснији за 1,4 пута. Његов главни адут је вештачка интелигенција која дрону омогућује да изабере оптималну маршруту, да буде у стању да обиђе зону против-ваздушне одбране, да одабере профил режима прађења рељефа, да самостално налази и препознаје мете и бира оружје напада.

Представљена беспилотна летелица Гром је персонификација следеће етапе развоја дронова средње величине. Он, уз 2 тоне корисног терета, може да развије брзину до хиљаду километара на час и борбени радијус до 700 километара. Фактички то је беспилотни стелт-јуришник намењен да напада циљеве на копну и мору у условима снажне противваздушне и електронске борбе. Он ће бити кориштен као претходница у предњем ешалону мешовитих ударних ваздухопловних група без посаде.

Ову комбинацију, и за «овај новац» нико у свету не може да понуди. Америчко издање The National Interest истиче да су ови производи максимално ефикасни ако се упореде са постојећим конкурентима, што Русију сврстава у ред водећих држава произвођача дронова у свету. Ми за сад заостајемо само за Сједињеним Државама и Израелом по броју беспилотних летелица у строју, али зато смо испред њих када говоримо о новим решењима.

Једини проблем који у овом тренутку спречава нашу међународну експанзију је недостатак производних капацитета. Али, то се може исправити.