Русија завршава радове на орбиталној групацији Лијана. Реч је о систему за извиђање и навођење. Лијана је последњи елемент у систему који помоћу крстарећих ракета дугог домета — Калибар и Циркон — уништава циљеве на копну и мору. У наставку говоримо шта може и чему служи овај систем.

Совјетски Савез је 1978. године на борбено дежурство поставио поморски космички систем за извиђање и навођење — 17К114 Легенду. Он је имао четири орбитална апарата — два за пасивно осматрање и два активна локатора. Један пар је контролисао полупречник од 2 хиљаде километара и омогућавао да се истовремено прате поморске мете и на њих наводе авио напади као и противбродске ракете великог домета.

Када је 25. августа 1972. године подморница Северне флоте Ка-81 добила податке од система Легенда, она је успешно лансирала крстарећу ракету П-35 Редут која је на удаљености од 300 километара, изван видног поља руковаоца гађања, погодила и уништила школску мету. Отад совјетска морнарица редовно изводи оваква гађања.

У лето 1985. године тешка крстарица — носач авиона Фрунзе више од 200 пута је успоставила везу са Легендом и открила 1.500 поморских и више од 800 обалских мета, а посада крстарице симулирала је неколико напада на ове мете.

Совјетска команда је 1982. године, преко система Легенда, била детаљно упозната о активностима и дејству британске флоте у рату за Фокландска острва и америчком рату у Персијском заливу.

Међутим, Легенда је имала и своје недостатке.

Нови ниво

Главно ограничење била је нуклеарна батерија. Сателит је могао да ради максимално 70 дана, након чега је апарат сагоревао у горњим слојевима атмосфере. То је било скупо и непрактично. Зато је у резерви увек било спремно много сателита спремних за хитно лансирање.

Касније је откривен и други проблем. Американци су научили како да обарају космичке апарате на висинама до 300 километара, а систем Легенда налазио се на орбити високој 270 километара.

На инсталираном орбиталном извиђачком систему Лијана, који представља логични наставак Легенде, учињена су многа побољшања и уклоњени недостаци. Лијана се налази на орбиталној висини од хиљаду километара која америчкој противракетној одбрани задаје озбиљне проблеме код идентификације и пресретања ових апарата.

А због уграђених соларних панела сателити Лијана гарантовано могу да функционишу на орбити више од 7 година.

Још један адут Лијане је повећање резолуције на њеним инструментима који поуздано могу да идентификују мете на мору почев од малих патролних бродова па све до крстарећих ракета, а на копну могу да фиксирају и мале путничке аутомобиле.

У овом моменту завршено је инсталирање сталне активне групације од пет пасивних сателита Лотос-С. Они су се 2015. године показали на делу у Сирији када су из Каспијског мора успешно биле лансиране ракете Калибар које су уништиле предвиђене мете. У плану је да нови апарати Пион-НКС, на лето ове године, буде лансирани у космос што ће значајно побољшати извиђачке могућности система Лијана.