Највећи светски контејнерски превозник Maersk увео је прошле недеље нову маршруту преко Русије и тако заобишао Суецки канал. Овом одлуком Maersk је скратио време испоруке, али није успео да искористи све предности транзита преко Русије. А Кина већ увелико користи овај транспортни коридор. У наставку говоримо зашто Русија хитно ангажује војску да јој помогне у ширењу железничке инфраструктуре и зашто је ова пруга толико важна за цео свет?

Трговина почиње да цвета

Када се у Суецком каналу заглавио Евер Гивен, џиновски теретни брод највећи на свету, показало се колико су осетљиви постојећи морски путеви. Али, није проблем само то. Цене поморског контејнерског превоза у последњих неколико месеци порасле су за 5 пута. Раглог је постпандемијсо оживљавање светске привреде и дефицит контејнера на светском тржишту. Превозне тарифе расту, а са њима и укупни транспортни трошкови робе. Нико у наредних годину-две дана не очекује смањење тарифа, чиме се поново актуелизују питања алтернативних путева и начина допреме робе.

Руски Северни морски пут је разумна алтернатива, међутим, његова инфраструктура у овом моменту није довољно развијена, због чега терети углавном путују железницом. Користећи руске стратешке правце, Бајкалско-Амурску и Транссибирску магистралу, главни светски извозник - Кина - 2020. године повећава извоз своје робе железницом у Европу за 50 одсто, а у првим месецима ове године за 100 посто. Због ове чињенице Русија је већ ове године остварила историјски рекорд у мултимодалном превозу.

Maersk-у преко нове руске маршруте треба 30 дана да испоручи робу, док му је преко Суецког канала било потребно 45 дана. На жалост, у овом моменту капацитети руских железница су потпуно упослени, што је принудило руску владу да доноси хитне мере.

Фактор мира

Русија све снаге усмерава на модернизацију кључних железничких пруга како би ојачала позицију моста између Европе и Азије. На модернизацију Бајкалско-Амурске магистране ангажоване су војне грађевинске јединице, а Фонда за национално благостање финансира изградњу нових путева, мостова и железничких станица. Овај фонд је дуго времена акумулирао средства од продаје нафте и гаса, а чињеница да је Русија спремна да део ових средстава потроши на изградњу железничке инфраструктуре, говори о значају овог задатка.

Рачунице говоре да ће, до 2024. године, укупни годишњи контејнерски превоз робе преко Русије бити вредан милијарду долара. Зато, улажући у железницу, руска влада рачуна да уз профит, у релативно кратком времену, поврати уложена средства и омогући бржи транспорт домаће робе са запада на исток земље.

Међутим, овде постоји још један геополитички фактор.

Кина је веома осетљива када су у питању поморске маршруте и није заинтересована да улаже у развој руске железнице само због слања своје робе у Европу. Ако би дошло до сукоба са Сједињеним Државама, Американци би могли да блокирају најважније кинеске излазе ка поморским транспортним артеријама. У интересу је Пекинга да има што више копнених алтернатива и у овом делу веома рачуна на Русију.

Зато када Русија развија своју железницу, она не доприноси само развоју светске трговине, већ постаје антиратни фактор одвраћања од свих агресивних намера према континенту и спречава потенцијални сукоб између Сједињених Држава и Кине.