Русија ће ускоро напустити Међународну космичку станицу познату као МКС и почети изградњу своје сопствене националне орбиталне станице. Производња првог модула већ је почела. У наставку говоримо зашто је донета оваква одлука.

Историјат проблема

На овим кадровима видите први научно-енергетски модул орбиталне станице који ће у потпуности бити завршен до 2025. године. Нова станица, која заједно са другим блоковима чини руску космичку станицу, биће замена за постојећу међународну станицу.

Истовремено на станици ће моћи да ради 4 човека, а предвиђен је и рад у потпуно аутономном режиму. Унутрашње димензије станице биће веће од руског сегмента на Међународној космичкој станици, али и од претходне руске станице Мир.

Подсећамо да је СССР 1971. године први у свету избацио на орбиту дугорочну орбиталну станицу Саљут. Наследница Саљута била је орбитална станица Мир која је почела са радом 1986. године и била прва вишемодулна станица у свету, а трајала је до 2001. године након чега је потонула у водама Тихог океана. Основни разлог њене ликвидације била је застарелост.

Иако је било могуће да се на још неко време продужи њен рад, Русија је ипак одлучила да уђе у нови пројект - изградњу Међународне космичке станице. Руси су сматрали да ће помоћу овог пројекта успети да обједине научни потенцијал водећих држава и заједнички остваре бољи резултат. На жалост, очекивања се нису остварила.

Симбол наде

Данас Међународна космичка станица понавља судбину станице Мир, а њено физичко застаревање задаје све више проблема. Рок трајања био јој је продужен два пута. Стручњаци прогнозирају да ће систем МКС-а после 2025. године почети убрзано да испада из строја. Међутим, оно најважније - потпуна научна сарадња међу државама - није успостављена. А у последњих неколико година земље, са којима је покушавала да сарађује, уводе Русији санкције на испоруку опреме неопходне за космичка истраживања. Наравно да се у таквим условима не може говорити о партнерству. Зато је Русија одлучила да сама изгради станицу која ће се разликовати од Међународне космичке станице.

Њена главна карактеристика биће висока позиција на орбити уз нагиб од 98°. То ће омогућити да се обухвати читава површина планете без сталног баждарења инструмената као на Међународној космичкој станици. Оваква станица постаје космичко свевидеће око способно да завири под облаке. Јединствени положај на орбити даје станици могућност да буде корисна интервална база за будуће летове на Месец без додатних маневара. а модулна конструкција омогућиће јој готово неограничен рад, а када стари блокови застаре или буду истрошени биће замењени новим.

Можда у будућности Русија поново одлучи да сарађује са западним државама у космосу. а дотад, реагујући на њихово одбијање да сарађују, она преферира да ради самостално.