Уједињена корпорација за производњу мотора објавила је да је испоручила Индији прва два појачана мотора АЛ-55И. Ову вест нису пренели менјстрим медији иако се ради, ни мање ни више, него о озбиљној борби Русије за светску лидерску позицију у области авио мотора на овом веома важном тржишном сегменту. Детаље износимо у прилогу који следи.

Крајем `90-тих Русија и неке друге земље биле су суочене са проблемом застаревања школског авио парка. Да би се направили нови савремени авиони био је неопходан нови мотор који је по параметрима максимално сличан моторима ратних авиона, а да при том буде још и компактан. Зато су руски инжењери започели реализацију веома компликованог задатка, израду минијатурног мотора за школске авионе који би био близак карактеристикама мотора АЛ-31Ф на којем су летели авиони Су-27 и његове модификације.

На крају су успели да направе «млађег брата» «одраслог» мотора АЛ-55И који је по дужини био мањи 4 пута, а у пречнику два и готово је 5 пута био мање укупне масе. Код овог веома минијатурног мотора посебно импресионира његова вуча за коју се испоставило да је скоро 40 посто већа, у односу на властити килограм сопствене масе, него код његовог давног претка.

Нисмо добили само мотор, већ и универзалну платформу АЛ-55 која се прилично лако адаптира за разне потребе школских, школско-борбених и лаких јуришних авиона. На пример, варијанта АЛ-55Ф одликује се накнаним сагоревањем што омогућује да се још више увећа вуча. АЛ-55И је тај исти Ф само са промењивом млазницом векора потиска што му даје фасцинантну маневарску способност.

Зато не чуди што је нови производ одмах изазвао велико интересовање код страних купаца.

Индија купује

Мотор који је произведен био је понуђен индијској корпорацији HAL на тендеру који је сама организовала за школско-борбени авион HJT-36 Sitara. Он је убедљиво испред, у том моменту, најбољег на свету лаког француског тубомлазног мотора Larzac на коме масовно лете фанко-немачки школско-тренажни Алфа Џети.

Руски АЛ-55Ф испао је веома добар. Лак, једностава и одличан за сервисирање, а при том прилично економичан, а што је значајно посебно значајно дупло је јефтнији у експлоатацији од своје конкуренције и изузетно лак за пилотирање, захваљујући дигиталном систему управљања.

Он има само једну дечју болест — неколико прототипа из ове серије показали су свој ресурс већ у првих 100 летачких часова док се овај прараметар код Француза приближио хиљади. Ипак, током рада на мотору његов ресурс су успели да подигну до 900 часова. И управо сад је Уједињена корпорација за производњу мотора остварила резултат од 1.200 часова.

Финална варијаната АЛ-55 прошла је руска испитивања радне способности док га гађају други предмети, као и мноштво специјалних провера чиме су потврђени сви прорачуни. Потврђена је радна способност мотора у различитим временским условиима. На фабричким испитивањима мотор је извршио више од 5.000 гасних часова и прошао 4.500 циклуса циклично-еквивалентних испитивања који су имитирали редовну летачку експлоатацију.

Прва два комплета модернизованих АЛ-55И већ су испоручени Индији. На њима авион HJT-36 Sitara пролази финална државна испитивања и добиће летачки сертификат, а касније ће бити организаована и његова масовна производња.

Међутим, мотор има већи извозни потенцијал, а најважније је да ће добро доћи и самој Русији за школско-транспортне авионе и борбене дронове. Узгред, о њима ћемо посебно да говоримо.