Кримско бродоградилиште Залив поринуло је у фебруару ове године нови патролни брод Сергеј Котов. У наставку говоримо зашто овај догађај има двоструки значај за Русију.

Чим се вратила у светска мора и обновила безбедност своје флоте, Русија је открила да има једну слабост - дефицит патролних бродова за борбу против пирата. Без обзира што бродови, као што је крстарица Петар Велики, добро обављају свој задатак, ипак је боље да специјализовани бродови лове разбојнике по светским морима и океанима.

Раније су у приобалним морским зонама ове задатке обављали обични патролни брдови које су већи пратиоци морали да штите снажном против бродском и против ваздушном одбраном.

Научно-технички прогрес у савременим условима омогућио је производњу универзалних корвета али и првог руског пројекта изградње савремених противпиратских патролних бордова. Патролни брод пројекта 22160 намењен је за заштиту водних површина и обављање ескортних функција које укључују и праћење цивилних бродова у било ком светском океану.

Универзални борац

Као и сваки други патролни брод, пројект 22160 није велик брод, он има 1.800 тона чистог депласмана, дуг је 94 метра и широк 14. А посебно је интересантан јер има модулни принцип наоружавања.

Брод у бази има куполу АК176МА са артиљеријским оруђем од 76 милиметара, два митраљеза и лансер са 8 кућишта за ракете кратког домета Игла-С или Врба. На брод могу да стану и један хеликоптер до 12 тона као и 4 патролна дрона.

Брод је више него добар за борбу против пирата. Његова конструкција, уколико је то потребно, предвиђа инсталирање два контејнера од којих сваки носи по 4 ракете Калиар или Уран. Дакле, реч је универзалном броду што је његова основна предност.

Сергеј Котов, поринут на Криму, већ је четврти брод из ове шесточлане серије.

Други рођендан

Сматрамо да је изузетно важно што се патролни бродови граде баш на Криму. Бродоградилиште Залив које је основано још 1938. године било је, у совјетско време, једно од највећих у Источној Европи. На скелама бродоградилишта грађене су кобилице бородва за суви и расути терет али и елементи платформи за бушење морског дна. Бродоградилиште је поринуло мноштво бродова различитих класа.

А онда су уследили несрећни догађаји. Украјина се одвојила од СССР-а, а Залив је остао без посла. Бродоградилиште је `90-тих година успевало да преживи тако што је за потребе Норвешке и Холандије вршило поринућа бродова без уградње додатне опреме, а понекад је понешто и ремонтовало.

Предузеће је у најбоље украјинско време имало чист губитак преко 2 милиона гривни. Народ је бежао, а стручњаци су одлазили да раде у друга предузећа. Капацитети бродоградилишта Залив били су аветињски пусти.

Ситуација се дрстично мења када се Крим вратио Русији. Залив има уговорене послове за три наредне године. На сваких шест месеци бродоградилиште има по неколико поринућа, а сигуран посао има више од две хиљаде радника. Уверени смо да је ово тек почетак успешне пословне будућности