Маневри Запад 2021 оставили су на западне посматраче неизбрисив утисак и то не само по обиму трупних дислокација на западни правац, већ и по количини ангажоване технике. Британски војни експерти тврде да је на овим маневрима Русија фактички објавила да почиње формирање «нове роботизоване Црвене Армије».

У овом прилогу изучавамо да ли је то заиста тако или је реч о још једном у низу претеривања.

Маневри под називом «Запад» увек су празник за Русију и њене савезнике, али и болно место за њене опоненте. Током овогодишњих војних вежби на укупно девет полигона у Русији, пет у Белорусији, као и на поморским полигонима у акваторији Балтичког мора било је пребачено око 200 хиљда војника и официра, више од 80 авиона и хеликоптера, до 760 јединица борбене технике међу којима је било 290 тенкова и 240 оруђа. У ову бројку улази и више од 2 хиљада припадника оружаних снага држава чланица ОДКБ и ШОС.

Међутим, маневри Запад 2021 нећа остати упамћени само по овоме. Први пут у историји, на војним вежбама разних видова своје армије, Русија није приказала само војне роботе, већ је увежбавала и њихово садејство са линијском пешадијом у штапској вежби. Системи роботизоване технике Палтформа-М, Нерехта, Уран-9 и други, били су овог пута пуноправни учесници маневара. Ми смо у нашим претходним издањима већ извештавали о њиховим тактичким могућностима. Тада смо говорили само о резултатима државних тестирања. Запад 2021 показао је да Русија чини још један корак у правцу модернизације својих оружаних снага. А Британци су овај процес већ назвали стварањем «роботизоване Црвене Армије».

Док напредне индустријске земље, укључујући и Сједињене Државе, само експериментишу са одређеним обрасцима војних дронова, дотле Русија већ тестира методологију њихове практичне примене у јединственом строју за све армијске јединице.

На маневрима се трагало за одговором на принципијелно питање како ће роботи функционисати на ратном попришту. Овде постоје само две варијанте.

Две варијанте

Прва претпоставља да се од дронова прави нека врста тешких ударних батаљона који су у стању да сломе дугорочну непријатељску одбрану уз минималне губитке. Уз опаску да је реч о веома скупим активностима и да људски живот нема цену, може се рећи да је ситурно лакше и брже произвести нову машину него обучити човека-ратника.

Друга варијанта подразумева да јединице на првој линији фронта треба да буду ојачане роботима и тиме боље ватрено покривене. Тај исти Уран-9 омогућује да се ефикацно расчисти појас на ком моторизована пешадија напада дугорочне ватрене тачаке и пре сутупања у непосредни ватрени окршај. Нерехта омогућује да се подржи и отвари ватра у фази блиског контакта, а Палтформа-М омогућује продор кроз непријатељске позиције и удар «с леђа».

Међутим, обе варијанте поред неспорних предности имају и своје недостатке. Засад не постоји јединствен одговор на питање о месту и улози робота на ратном попришту. Због тога услови на војним вежбама, који су били максимално блиски реалним, омогућују нашим стручњацима да прикупе неопходне информације за даљу израду идеалне концепције.

Генерално, Британци су заиста у праву. Русија корача путем стварања роботизоване и супермобилне армије која ће поседовати огромну ватрену и ударну моћ и на тај начин знатно надићи земље чланице НАТО у целини и Сједињене Државе посебно.