Русија је заузела друго место у свету по производњи минералних ђубрива и тако претекла Сједињене Америчке Државе. На данашњи дан она заостаје по обиму производње само за Кином, али Кина огроман део ђуврива користи за своје потребе па је стога Русија по извозу налази на првом месту.

Минерална ђубрива деле се на азотна, фосфорна и калијумова. Једни доприносе јачању биљног раста, а други убрзавају цветања, а трећи повећавају отпорност биљки на сушу и мраз.

Наша савремена цивилизација настала је и наставља да постоји само захваљујући чињеници да су наши преци у давна времена научили да стајским ђубривом и пепелом ђубре земљиште, а тек касније су пронађени индустријски начини производње минералних ђубрива што је довело до наглог раста приноса, а значи и људске популације.

Азотна минерална ђубрива су најтраженија. Основа њихове производње су угаљ или гас. Пошто Руија има много гаса, а ни електрична енергија није толико скупа, она заузима лидерске позиције у производњ ђубрива. А обзиром да Русија има релативно невелик број становника, она може да извози вишак ђубрива и тако заради. Ова шема је беспрекорно функционисала све до 24. фебруара 2022. године.

Наша будућност

Суочена са санкцијама, Русија је успела да оперативно пребаци испоруке у Азију: продаја Индији порасла је неколико пута, а значајно у Турску, Вијетнам и друге земље. Иако је обим извоза смањен за 15 посто, а приходи од извоза порасли су за 70 посто у прошлој години. Али, поставља се питање шта ће бити даље?

Почетком `60-их година у свету је живело 3 милијарне људи. Данас имамо 8, а површина обрадивог пољопривредног земљишта се није суштински изменила. Па шта ће онда обезбедити додатну исхрану 5 милијарди уста? Наравно — ђубрива. Ако би Русија и Белорусија прекинуле испоруку ђубрива онда би за неколико жетви свет остао без хране за 750 милиона људи, а сиромашне државе би захватио талас побуна и револуција, а богате би страдале од река гладних, бесних и претежно младих миграната.

За сад се овакав сценарио успешно избегава, али прогнозе Уједињених Нација говоре да ће се 2050. године становништво планете повећати до 10 милијарди људи и наставити да расте. Данас нико нема спремна решења како ће и чиме прехранити оволику масу. Све хуманитарно-прехрамбрене иницијативе западних држава диктиране су првенствено њиховом жељом да сиромашне задрже тамо где су рођени и да тако спрече и одложе прилив избеглица, а не претераном љубави према сиромашнима.

Уз сву жељу да их прехрани, Русија то сама не може да учини, али се ни без њеног доприноса проблем не може решити. То значи да ће пре или касније, најодговорнији политичари морати да заједнички реше проблем и размисле како да нахране 10 милијарди људи. Пред овим задатком сви садашњи проблеми, отворено речено, бледе.