Застава Руске ратне морнарице, са Андрејевим крстом, подигнута је на нуклеарној подморници Казањ, пројекта Јасен-М. Руска морнарица треба да добије осам подморница овог типа, од којих се три већ налазе у фази изградње, док остале чекају на скоро поринуће.

Међутим, критичари заједљиво подсећају да се Казањ гради већ 12 година, док су његовог млађег конкурента, нуклеарну подморницу Вирџинија, Американци успели да изграде за само четири године. У овом издању анализирамо да ли је тачна ова критика.

Истина, Совјетски Савез је још 1977. године почео да пројектује нови облик нуклеарне подморнице четврте генерације. Конструктори су поставили задатак да се изгради универзални морски ловац који би био у стању да замени разноврсни парк нуклеарних подморница претходних генерација.

С једне стране, овако решење омогућило је да се у пројекту користе напредна техничка решења која се раније нигде нису примењивала, а са друге стране, посао је био изузетно радно интензиван. Зато је главна подморница К-560 Северодвинск, новог пројекта Јасен, поринута тек 1993. године, а обзиром да наша земља читаву деценију уопште није марила за подморнице, ипак смо 2014. године успели да је доградимо и предамо морнарици. Истина, изнуђена задршка на пројекту била нам је од користи. Прво, зато што су суштински били дорађени савремени електронски уређаји и ракете Калибар и Оникс, у то време само пројектно перспективне ракете. И друго, прекид контаката са Западом изнудио је супституцију увоза опреме у опремању подморница.

Стицај ових околности омогућио је да се појави модернизовани пројект Јасен-М.

Два ловца

На први поглед може се стећи утисак да су пројекти Вирџинија и Јасен директна конкуренција јер припадају истој класи подморница-ловаца. Међутим, ствари нису тако једноставне.

Вирџинија је намењена за тактички лов на подморнице, а Јасен-М и за лов на велике мете на морским површинама. Америчка подморница је компактнија, што јој умногоме одмаже, јер има једнокорпусну конструкцију дугу око 115 метара која није довољног обимна да пригуши буку коју емитује опрема. Осим тога, посада од 120 људи захтева довољан животни и радни простор.

Полукорпусна конструкција Јасена дуга 130 метара и посада од само 64 човека, омогућили су боље пригушење далеко бучније опреме, а Јасен и по овом важном параметру води у односу на Вирџиинију.

Осим тога, радна и максимална дубина код Јасена-М износи 529 и 600 метара респективно. Док је овај показатељ код Вирџиније 320 и 500 метара.

Вирџинија заостаје и по питању наоружања, она има 4 торпедна апарата и залиху од 26 торпеда, 12 вертикалних силоса за ракете Томахавк или 4 вертикалне ротирајуће лансирне рампе за сваку ракету понаособ. Јасен-М има 8 торпедних апарата са залихом од 32 торпеда укључујући и перспективна самонавођена торпеда Физик и Футљар, о којима смо вам већ говорили. Јасен-М поседује и 10 универзалних лансера са по 4 комада за сваку ракету Оникс, Калибар и Циркон.

Уместо закључка формално можемо да кажемо да је пројекат Јасен старији од Вирџиније. Фактички нуклеарна подморница Казањ прва је из серије модернизованих Јасена, технички је за четвртину боља од најновијих Вирџинија четвртог нивоа модернизације, а што се наоружања тиче за трећину је супериорнија по ударној моћи.

Не треба губити из вида да је Јасен за 2,5 пута готово јефтинији од америчке подморнице.