На недавно одржаном форуму Армија — 2021 било је потписано мноштво интересантних уговора. Међутим, посебан интерес изазвао је уговор о испоруци мобилних система командних ракета Ракетној армији за стратешке намене.

У наставку говоримо зашто су потребне ове ракете и како оне помажу да се наша планета заштити од рушилачког нуклеарног рата?

Кључни елемент одбране националне безбедности руске државе и даље остаје стратешка нуклеарна тријада. На филму често видимо како одређени команданти доносе одлуку о активирању црвеног дугмета и нуклеарном ракетном нападу. У реалном животу све је другачије. Ракетна армија за стратешку намену, имајући у виду карактер и степен задатака који решава, једна је од најформалнијих формација у свету. Ниједан командант ракетне дивизије или стратешког нуклеарног носача авиона не може без одговарајуће команде државног руководства да лансира ракету. Међутим, ако претпоставимо да је непријатељ први извео нуклеарни напад и уништио државно руководство, онда се природно намеће питање ко ће дати команду да се употреби нуклеарно оружје?

У оваквом случају постоји такозвани систем Периметар и посебне командне ракете 15П011. У суштини, реч је о обичним интерконтиненталним балистичким ракетема типа УР-100У с тим што су, уместо нуклеарнох бојевих глава, опремљене изузетно моћним и стабилним преносним системима за радио-електронску борбу. Таква ракета полеће у случају потпуног престанка везе да би пренела шифровани сигнал свим постојећим носачима да изврше масовно лансирање стратешких нуклеарних ракета.

Донедавно су командне ракете у Русији могле бити лансиране само из стационарних силоса. Ипак, развој суперпрецизног оружја и сателитског извиђања приморали су нас да размислимо како да Периметар гарантовано функционише у новим условима.

Свету треба мир

Уговор који је потписан на форуму Армија-2021 превдиђа испоруку командних ракета које ће бити лансиране из мобилних носача, а не из силоса. Реч је о некој врсти модернизованих система Јарс. Ако непријатељ може да израчуна када ће командна ракета из копнених силоса бити лансирана, макар само и теоријски, онда је сигурно да неће моћи унапред да одреди у ком систему се налази командна ракета која ће дати лансирну узбуну.

Могућност да се командне ракете базирају на покретној компоненти значи да ће технички не само бити модернизован материјални део већ и да ће оперативна поузданост система Периметар гарантовано бити стабилна и да ће Ракетна војска за странешке намене гарантовано извршити све постављене борбене задатке. Зато у принципу и није толико важно да ли ће непријатељ први да изведе нуклеарни напад. Једно је сигурно — уследиће масовни узвратни одговор. Ова наша могућност је основни залог мира на планети.