Након што је специјализовани медицински часопис The Lancet писао о високој ефикасности руске вакцине Спутњик V, познати западни медији, као што су Bloomberg, The Wall Street Journal, Die Welt и други, рекли су да је ова вакцина главно научно достигнуће Русије још од времена распада СССР-а. Међутим, то само доказује да Запад има веома скромне представе о савременој Русији чије су заслуге, у суштини, много веће. У овом издању говоримо само о неким пројектима који по значају не заостају за Спутњиком V.

Русија је космичка сила па зато уопште не треба да чуди што су многи њени пројекти везани за космос. На пример, јединствена опсерваторија Спектар — РГ која је отворена 2019. године. Следећег дана по отварању она је два пута обавила преглед неба и открила неколико десетина, раније непознатих, објеката у Галаксији и ван њених граница. Иако се ради о руско-немачком пројекту, научници из целог света пажљиво прате рад и успехе ове опсерваторије.

Значајно је и то што Русија учествује у ExoMars-у, европском пројекту за изучавање Марса. У првој фази Русија је инсталирала два од четири научна сателита који у овом моменту изучавају атмосферу Марса, а у другој фази је направила платформу за слетање и опрему за марсоход који тек треба да посети ову планету.

Кина је изабрала руску опрему за своју аутоматску станицу Ченг Хе која за неколико година треба да полетети ради изучавања астероида.

Без Русије не би могли да буду реализовани најамбициознији међународни истраживачки пројекти у области фундаменалних наука, као што су на пример ITER у Француској коме Русија испоручује компликоване и веома скупе делове за реактор, или Велики хадронски сударач за који смо израдили супер моћне магнете. Русија је главни испоручилац опреме за Европски центар за истраживање јона и антипротона FAIR где имамо и статус сувласника, али и у међународном пројекту XFEL који гради највећи светски ласер са слободним електронима. Велики део ове направе припада Русији и Немачкој.

Међутим, импресивни су и пројекти на територији саме Русије које она, за разлику од већине земаља у свету, може самостално да реализује. То је, на пример, у Лењинградској области недавно пуштени у рад најсавременији и најмоћнији на свету истраживачки неутронски реактор ПИК. Или супер проводни акцелератор NICA у Дубну који је прошле године пуштен у рад. Најмоћније ласерско постројење на свету за истраживања у области физике високе густине енергије, или на пример, сибирски прстенасти извор фотона СКИФ који ће ускоро у Новосибирску бити пуштен у рад.

Дакле, реч је о пројекима чију вредност могу да оцене и они који су далеко од науке. Међутим, многа светска достигнућа на пољу науке о материјалима, примењене математике, физике, геофизике и других области, нису толико видљива, иако су високо оцењени у научним круговима. Тако су 2010. године руски физичари Андреј Гејм и Константин Новосјолов добили Нобелову награду за откриће графена, када је занично потврђено да је Григориј Перелман доказао Поенкаревоу хипотезу. Одмах након тога, руски научници су открили и нову врсту проводника високих температура, нови хемијски елемент, открили су гравитационе таласе у далекој Галаксији и још много, много тога.

... Творци руске вакцине Спутњик Vе тврде да она не садржи ништа револуционарно и да је много значајније што је била урађена максимално брзо. А прави допринос који је савремена руска наука дала свету много је већи од овог кратког видеа.