«Руси су кренули другим путем и успели су» – тако је у магазину Forbes експерт за руске беспилотне системе Самjуел Бендет описао резултат завршетка још једне у низу фаза државних испитивања руске роботизоване беспилотне платформе «Маркер». Током тих испитивања сегмент од два «Маркера» извршио је усиљени десант на Чељабинскв област који ће ући у историју домаће роботике. Објаснићемо и зашто.

На испитивањима у Чељабинској области роботизована платформа «Маркер», је за 5 сати и 41 минут извршила марш на растојању 100 км, од тога 60 земљаним путем и 40 – потпуним беспућем. Ова новост изгледа као апсолутно обична ако се не изузме да су борбени беспилотни уређај овај пут савладали апсолутно самостално. За њега је оператор само крајња тачка са глобалним координатама. Све остало, од избора трасе, типа и врсте кретања до израде тродимензионалне карте терена електроника која је уграђена у «Маркер», успешно је сама функционисала. Пошто је добио координате крајње тачке, сегмент од два «Маркера» приступио је самосталном решавању задатка. Знајући да је уз пут могућ сусрет са противником, што значи да jе покрет морао бити скривен, машина је током извршавања задатка 20 пута лансирала сопствени унутрашњи беспилотни уређај за испитивање терена.

Овде треба нагласити — потпуно самостално. Човек — оператор се није мешао у процес доношења одлука, прикупљања и обраде информација, чак и управљања летећим дроном.

Резултат «роботизованог релија» показују да технологија која је реализована у «Маркеру» већ изводи Русију на апсолутно нови научно-технички ниво у области беспилотних уређаја.

Ако је тестирање робота на стрељачком полигону 2018. године показало његову могућност вођења ефикасне ватре по стабилним и покретним наземним и ваздушним циљевима из стрељачког оружја и широке гаме бацача граната, онда jе марш од сто километара у околини Чељабинска убедљиво је демонстрирао спремност концепције да развије потпуно самосталног бојевог робота који уме да изврши широки спектар извиђачких и бојевих задатака без сталне везе са човеком - оператором.

Самим тим ми излазимо на нови ниво беспилотних технологија које омогућавају интегрисање теренских и ваздушних беспилотних уређаја на бојном пољу. Та испитивања су показала да је «Маркер» већ научио да дејствује заједно а малим дроновима. Може се приступити подешавању узајамног рада са тежим системима, укључујући «Орион-Е», «Алтиус-У», «Гром» и тешким јуришним системима «Охотник», са којима данас активно експериментишу Ваздушно-космичке снаге.

Али, војног експерта Forbes су узнемирила друга два момента.

Прво, технологије које су реализоване на «Маркеру» прилично се лако адаптирају са системима Штурм, Уран, Соратник и тенком Т-14 Армата који су већ на испитној и бојевој експлоатацији у руској војсци.

Као друго, Пентагон тек испипава прве прилазе развоју мање-више употребљиве роботизоване беспилотне технике, а Русија већ излази на теренско тестирање комплексних бојевих роботизованих јединица које су способне да самостално решавају бојеве задатке. Комплексних у пуном смислу те речи, када су пешадија, тенкови, артиљерија и авијација способни да решавају читаву гаму задатака, од извиђања, до уништења циљева, уз минимално учешће оператора. И најзад, оно што је за Пентагон у највећој мери ужасно је то, да га Русија у сфери роботизованих бојевих система није само претекла, и да има цео круг предности, већ има и чврсту намеру да своју предност повећа.