Пентагон је објавио да опрема америчке Оружане снаге у Европи новим системима против ваздушне одбране краћег домета M-SHORAD који већ сматрају одговором на руски ракетно-артиљеријски систем Панцир. У овом издању разматрамо да ли је то тачно.

На први поглед то што је произвела корпорација General Dynamics веома личи на руски Панцир и намењено је за решавање сличних задатака — да обезбеди противваздушну одбрану краћег домета против свих врста претњи из ваздуха, укључујући и дронове малих димензија и баражну муницију како позициону тако и ону у лету.

Руси су за основу узели КАМАЗ-ову шасију, а Американци обично оклопно возило Страјкер на коме су инсталирали дистанциони управљачки модул наоружања који укључује 30 милиметарски аутоматски топ, митраљез калибра 7,62 милиметра, лансере за две противтенковске ракете AGM/114L Hallfire 2 Longbow и лансирну рампу за четири ракете Stinger.

У Немачкој ће до септембра 2021. године бити размештен батаљон од 32 такве машине и још 4 батаљона који ће истовремено бити и на борбеном дежурству у самим Сједињеним Државама.

Инжењери General Dynamics-а твврде да електронска опрема код M-SHORAD не заостаје за руским Панциром-С1. Четири вишенаменска АФАР радара S-домета обезбеђују непрекидно осматрање и позитивно утичу на скрађење времена реакције система на све претње. Радари су израелски, а како тврде пројектанти, могу да открију циљеве типа "ловац" на удаљеностима до 25 километара и да виде мале дронове на 3,5 километра, а артиљеријске плотуне и мине, у зависности од калибра, виде на даљинама од 5 до 10 километара. Домет на коме откривају копнену борбену технику није мањи од 17 километара.

Радари M-SHORAD додатно су опремљени нишанским оптичко-електронским системом са више домета који има оптичке и инфрацрвене канале високе резолуције.

Ма колико убедљиво да звуче горе поменуте чињенице, оне се не разликују много од могућности које има Панцир-С1. Па ипак, ако се сличности система на томе заснивају, разлике и те како постоје.

Није оставио утисак

Иако су оба ова система намењена за пресретање ваздушних мета, радар који је инсталиран на Американцу у стању је да прати објекте који лете брзином која није већа од 1.485 километара на час, док електроника Панцира ситурно прати мету која лети брзином од 3.600 километара на час.

Ова разлика се повећава још више када је реч о ракетама. Испитивања која су обављена на полигону произвођача показала су да ракета Stinger коју лансира Американац није добра за такозване "хладне" мете на земљи, као што су мине, слободно падајуће и упављане авиобомбе и неприметни дронови. То јест, за средства која за собом не остављају или готово не остављају инфрацрвени траг.

Узгред, Стингер је у стању да хвата и "вруће" мете само ако не маневришу и не крећу се брже од 1.700 км на час. Док ракете 57Е5 које се користи Панцир поуздано нишане циљ при брзинама до 4.680 километара на час. Уз то њима се може управљати преко радио командног управљања што омогућује да се ракета непосредно после лансирања прецизније усмери на мету.

С тим у вези, не може се рећи да је амерички систем M-SHORAD комплетан одговор на руски Панцир. Пре је реч о покушају да се бар на неки начин запуши рупа у против ваздушној одбрани кратког домета и умире савезници у НАТО.

Повезани текстови