Недавно су у Подмосковљу одржани маневри на којима су јединице увежбавале вожњу ракетних система Тор-М2. Ово јединствено возило ускоро треба да доживи пренамену и добије побољшану поморску верзију. У наставку говоримо како је настала ова идеја и зашто је она толико потребна?

Донедавно су и Пентагон и НАТО били убеђени да у сваком моменту могу да бране ваздушни простор над театром борбених дејстава и тако својој «пешадији» обезбеде гарантовану премоћ на терену.

У једном моменту они су били готово у праву пошто се наша армијска против ваздушна одбрана заснивала само на мобилним ракетним системима Стрела. Ракета је уз визуелно навођење имала домет до 3 километра. Да би избегла ове стреле, НАТО авијација је почела да уводи крстареће авио бомбе и ракете малог и средњег домета које су могли да лансирају без уласка у зону ватрене моћи наше армијске против ваздушне одбране.

Ми смо успели да исправимо ову грешку помоћу мобилног система Тор који је гарантовао да ће ваздушне мете бити уништене на удаљености до 15 километара како у ручном, тако и у аутоматском режиму.

Када се 1983. године у армији појавио Тор кренула је нова фаза жестоке трке у наоружању. Сада се НАТО авијација учи скривању у условима ометања и напада на изузетно ниским висинама. Руски инжењери повећавали су домет пресретања и вероватноћу да ће прва ракета погодити циљ.

Модификовани ТОР-еМ1 већ код првог испаљивања, уз вероватноћу од 75 одсто, обара ловац Ф-15, крстарећу ракету ALCM за 99 посто, а хеликоптер Хју Кобра за 98 посто. Тор може са непокретне позиције да отвори ватру за 7,5 секунди, а током марша уз кратко заустављање за 10 секунди. Међутим, ово нису границе усавршавања.

Скок унапред

Наредна модификација система — ТОРМ2 — могла је без заустављања много ефикасније да врши гађања на већим дометима.

Симулације у штабовима земаља чланица НАТО, али и руски маневри Запад-2019 и Кавказ-2020, навели су Пентагон да призна да је руска механизована или тенковска бригада по густини и ефикасности своје ПВО 24 пута супериорнија у односу на сличне војне формације Сједињених Држава или Бундесвера. Русија сигурно побеђује Северноатлантски пакт у бици за небо на копну, јер армије земаља чланица НАТО, у овом моменту, не поседују ништа слично.

Али, ми се на овоме нећемо зауставити. Даље усавршавање Тора иде у три правца.

Прво, наставља се модернизација елементарне функције која обезбеђује раст стабилности у радио-електронској борби, повећава поузданост пресретања и вероватноћу уништења првом ракетом.

Друго, пројектује се пливајућа верзија теренске шасије што у многоме повећава покретљивост ракетних дивизиона.

И на крају, треће, већ је направљена поморска верзија Тора-М2КМ која треба да допуни или замени бродске ракетне системе Кинџал. У октобру 2016. године први пут су га тестирали на палуби фрегате Адмирал Григорович. Тако је Тор постао универзални систем ПВО кратког домета који могу да користе различити видови оружаних снага.

Највероватније да ће његов први поморски носач бити модернизована крстарица Адмирал Нахимов која се у овом моменту налази на тестирању.

За сада толико, а о свим новинама ми ћемо вас благовремено извештавати.