Русија је почела да своје ракетне дивизије, уместо ракетним система Топољ-М, снабдева новим системом Јарс-С који је незванично добио назив Супер-Јарс. У наставку говоримо зашто су ове ракете боље од претходних и какве су у односу на америчке конкуренте.

Совјетски космички програм је од првог дана имао и војни значај. Инжењери су помоћу овог програма тражили одговор на питање како да нуклеарна бојева глава стигне на други континент. У почетку ствари нису ишле сасвим глатко. Ако је припрема за лансирање америчке ракете на чврсто гориво LGM-30G Minuteman III износила 30 секунди, првим совјетским ракетама на течно гориво било је потребно око 10 минута, јер на чврстом гориву нису летеле. То је био преломни моменат. Да су америчке ракете полетеле Совјетски Савез би само теоријски могао да изведе узвратни напад, тек када би се налазиле у ваздуху.

Све се променило крајем `70-тих година када је у Сједињеним Државама дошло до наглог напретка у области крстарећих ракета који је Американцима омогућио да изведу обезглављујући напад на совјетске ракетне силосе. А ми смо, као и увек, дали оригинални одговор тако што смо направили мобилни копнени стратешки систем Топољ.

Наша ракета

Топољ је само по прецизности незнатно заостајао у односу на свог опонента. Обзиром да се америчка ракета базира само у силосима, то је за трећину чини мање стабилном у поређењу са мобилним руским конкуретом, а многобројне вежбе потврдиле су да Топољи лете 2 хиљаде километара даље од Минитмена.

Узгред, Американци су имали једну озбиљну предност: Минитмен је рачунао на три бојеве главе за индивидуално навођење од по 335 килотона док је Топољ користио бојеви моноблок од 800 кило тона.

Овај недостатак исправили смо у наредној генерацији система Јарс.

Тростепена ракета Јарс на чврсто гориво - стартне масе мање од 50 тона, дужине 23 и пречника мањег од 2 метра - опремљена је са четири индивидуална бојева блока снаге до 500 кило тона који могу да погоде циљ на 12 хиљада километара.

Нама прија чињеница да Јарс погађа мету за мање од 24 минуте, док Минитмен то може да учини за 33. То је постигнуто захваљујући чињеници што Јарс по ниској трајекторији брзо лети до циља, а чији апогеј није већи од 300 км уз брзину од 7,5 километара у секунди. Американац то не може да учини јер лети на мањој брзини и нижок висини уз апогеј од 1.120 километара. То му повећава дужину трајања лета и чини га приметнијим за средства пресретања.

Супер сила

Сада Јарсе треба да замени Супер-Јарс. Подаци о његовим карактеристикама су тајни, али се понешто већ зна. На пример, да имају повећан домет до 16 хиљада километара, да му је прецизност поготка од америчког Минитмена III већа за око 10 посто. Овоме треба додати да Супер Јарс може да носи актвне маневришуће бојеве главе.

Ако јединице америчких Минитмена могу непрекидно да буду на борбеном дежурству 21 дан, након чега ракете морају да прођу циклус рутинског одржавања, дотле руске ракетне јединице, које су опремљене Супер Јарсима, могу непрекидно да дежурају 40 дана.

Дакле, ако је статистички број ракета исти на обе сттране, прелазак Руске армије за стратешке намене на систем Јарс-С, повећава стратешку стабилност нуклеарних снага за најмање 20 одсто, а обим снага које су спремне да одмах буду употребљене као део копнене компоненте за најмање једну трећину. У делу у ком се трка између две супер силе мери минутима, а негде и секундама, то је озбиљна предност.