Русија је у јуну ове године започела експерименталне маневре уз учешће Терминатора-2 — борбне машине за тенковску подршку. У наставку ћете сазнати како се појавило ово оклопно борбено, зашто му је развојни пут био толико компликован, али и перспективан?

У последњих 50 година број градског становништва у свету повећао се за два пута. У неким деловима света, на пример, у Источној Европи број насеља по јединици површине порастао је за 3,5 пута, док је на Блиском Истоку територија коју заузимају градови увећана за 5 пута. Зато ратна дејства све више прелазе у градове, а тенкови који учествују у њима све су рањивији пред пешадијом и различитим минобацачима.

Након анализе ратова у бившој Југославији и Ираку, руски војни стручњаци доносе закључак да је неопходно направити борбено возило за подршку тенковима. Управо је Терминатор резултат ових инжењерских и конструкорских активности.

За разлику од држава чланица НАТО, које ради подршке тенковима јачају своје оклопне транспортере, стручњаци Уралвагонзавода решавању овог задатка приступају потпуно другачије. Руски инжењери су доказали да у градским условима чак и најтежа оклопна возила немају шансе да преживе. Зато су, уз извесне дораде, са тенка Т-72 преузели поуздану и добро освојену шасију, ојачали оклоп и, уместо куполе, увели модул без посаде на даљинско управљање. На све су инсталирали 30-милиметарски аутоматски топ 2А42, митраљез ПКМТ, четири ракетна комплекса Корнет и двa минобацача АГ-17Д.

То што је добијено назвали су Рамка-99, али је касније овај производ добио надимак Терминатор. Међутим, није довољно направити добру машину, она треба да добије своје место у борби. У вези са тим ствари су се искомпликовале. Терминатор је несумњиво потврдио да је концепција техничког облика БМПТ исправна, иако је било много примедби на конкретна техничка решења. Он је 2006. године прошао на полигонима више од 10 хиљада километара и испуцао вагон граната и муниције, јер је његово оружје било слабо у односу на непријатељску ватрену моћ.

Након извесних дорада на свету се појавио Терминатор-2. Њему су додали још један топ, ракетне системе су заменили системом Атака-Т, оставили су минобацаче, а посаду смањили на три човека: механичара, командира и нишанџију. У таквом облику машина је послата на испитивања у Сирију.

Након тога из Казахстана су почеле да пристижу поруџбине. Тамо су израчунали да потенцијал једног Терминатора може да замени 2,5 оклопна возила и 4 борбена транспортера и да по ватреној моћи превазилази два моторизована стрељачка вода. Сличне закључке извео је и Алжир који је, ако је веровати медијима, поручио 300 комада друге верзије нашег Терминатора.

Ово је тек почетак

Дакле, ово није крај, већ почетак приче. Руска армија треба да дефинише тактичке шеме по којима ће се Терминатор примењивати у борби. Полазећи од њих неопходно је у армијским јединицама дефинисати коначне конфигурације наоружања и број возила. За те намене је у Чељабинској области формирана експериментална чета у саставу 90. тенковске дивизије, опремљена новим Терминаторима.

У свету се и даље воде расправе да ли је оклопно борбено возило за подршку тенкова уопште неопходно. НАТО као и раније покушава да направи свој «неуништиви оклопни транспортер». Армија одбране Израела одједном има сличан став као и Руси. Они су за основу узели шасију тенка Меркава, додатно ојачали оклоп, а куполу заменили модулом без посаде. Тако су индиректно потвдили да се проблем може решити ако се примени руски приступ.