Дакле, одлука ЕУ о рату у Украјини је велики рат, гомила оружја, финансирање милитаризације, претња да ће дођи до тоталног економског и финансијског рата против Русије. То јест све оно што сте и до сад радили, а при том очекујете други исход. Истинско је лудило да се сматра да ће забрана продаје маслаца Русији спасити животе Украјинаца. Да ли ће куповина америчког шкриљачког гаса зауставити рат? Наравно да неће! Зато што санкције никада нису могле зауставити рат или сменити неки режим. Али, до чега санкције увек доводе, па до економске пустоши. Овог пута платиће их руски народ и они који су против рата, и у све већој мери грађани Европе који су се суочили са енормним растом цене енергената, инфлацијом и катастрофалним смањењем животног стандарда. То је пуцање у властиту ногу.

И, наравно, ово морално згражавање над нелегалним ратом које је изазвала Русија, која је изазвала ово лудило, у оштрој је супротности са недостатком савести због нелегалних америчких ратова у Ираку и Авганистану, које не само да нисмо осудили, већ смо им се придружили и подржали.

Савест нам није прорадила ни у односу на геноцид Саудијске Арабије у Јемену па чак ни када су жртве ових сукоба протеклих неколико сусрета очајнички покушавале да пронађу милијарде за превазилажење хуманитарне кризе, ми смо их одбили, али зато са радошћу трошимо милијарде да рату у Украјини што дуже траје.

Мука ми је од свега овога! Немачки канцелар Шолц је пре седам недеља тачно рекао да се мир у Европи не може постићи без Русије, а да ли је оно што ми радимо.

Да, Русија је одговорна за овај конфликт, наравно. Међутим, ми не можемо игносрисати улогу НАТО и ЕУ који уместо да дорпиносе миру и раде у интересу народа Еврпе, Украјинаца, грађана Русије такође, Европа је постала инструмент НАТО и војно-индустријског комплекса.

Оно што је неопходно јесте престанак сукоба, престанак милитаризације, прекид борби и решавање ситуације путем преговора.

Обавезни смо да обновимо нашу дипломатску улогу која доприноси миру. Све остало нас чини саучесницима.