Многи не знају да је Русија у фабричким условима започела тестирање мотора нове перспективне хиперсоничне ракете Гремлин познатог као Производ 70. У наставку ћемо говорити о овој ракети и зашто нам је она, уз већ постојеће хиперсоничне ракете Авангард и Кинџал, уопште потребна.

Све што се тиче хиперсоничних ракета у Русији је заиста у најбољем реду. Недавно смо говорили да њихов број расте, а тестирања најновијих модела не престају. Друга издања посветили смо ракети Циркон у којима смо говорили о успешном завршетку циклуса експерименталних лансирања са фрегате Адмирал Горшков. Ракета је успешно поразила све мете на мору и копну. Ова лансирања потврдила су да је ракета у стању да погађа мете на удаљености до 1 хиљаду километара при брзини до 8 маха.

Говорили смо вам и о хипесоничном ваздухопловном комплексу Х-47М Кинџал који је направљен на бази копненог Искандера. Њега су прерадили да буде коришћен на МиГу-31К и да, пре свега, уништава непријатељске бродове.

Дакле, Русија има импресивни хиперсонични арсенал, што не значи да се на овоме треба зауставити. Ми смо почели да га развијамо као елемент система који треба да одврати потенцијалног непријатеља. То свакако није нуклеарно оружје, али пошто НАТО земље у наредној деценији неће, ни постојећим ни перспективним системима ПВО, бити у стању да пресрећу наше хиперсоничне ракете, то је сигуран доказ да смо охладили узавреле главе с оне стране Атлантика.

Међутим, постојеће руске ракете имају једну слабост коју нови Гремлин треба да отклони.

Погодан је за све

Гремлин је тајна ракета па зато о њој морамо да судимо на основу анализе малобројних фотографија и података које је објавило специјализовано америчко издање Janeş Missiles & Rockets. Јавни извори тврде да има брзину од 6 маха, уз домет до 1,5 хиљада километара, што и није неки продор, али свакако да није ни толико лоше.

А оно што је заиста одлично, јесте чињеница, да Гремлин није дужи од 4,5 метра и није тежи од тону и по. Он је мањи и лакши од Кинџала, што значи да ће носачи нове ракете, поред специјализованог Мига-31К бити и перспективне летелице, којих Ратно воаздухопловство нема никад довољно Ово се не односи на стратешке бомбардере Ту-160 и Ту-22М3 чији је број строго ограничен међународним споразумима. Лаке Гремлине моћи ће да носе и готово неприметни Су-57, суперманевришући Су-35 и вишенаменски Су-30СМ. Ови авиони ће бити у стању да понесу неколико ракета на спољнем и унутрашњем вешању, тј. већина наших јуришних летелица, код масовних напад, користиће ову компактну ракету.

Дакле, овде није реч о још једној хиперсоничној ракети. Ваздушно-космичке снаге Русије овим прелазе на квалитетно виши ниво, јер ће управо Гремлини у наредних 15 до 20 година постати основни масовни тип универзалног хиперсоничног авио наоружања, што ће наше прекоокеанске колеге натерати да прекрајају своје планове на Евроазијском континенту, по оној старој - «док непријатељ црта офанзивне карте, ми мењамо пејзаж». Тако ће остати заувек.