Донедавно је било општеприхваћено да су Руси неспособни да произведу тешку беспилотну летелицу која би могла да се упореди са знаменитим америчким MQ/9 Reaper. Међутим, сасвим недавно овај став је оповргао Врховни командант НАТО снага у Европи амерички ваздухопловни генерал Тод Данијел Волтерс. На слушањима пред америчким сенатским комитетом за питања оружаних снага он је изјавио да руске беспилотне летелице значајно превазилазе америчког Жетеоца. У овом издању разматрамо зашто су Американци променили став.

Дрон MQ/9 Reaper или на руском Жетелац веома је добар посебно ако говоримо о његовој последњој модификацији MQ/9А. Распон крила му је 20 метара, има 6 тачака за качење оружја и укупну масу од 1.740 килограма. У стању је да још понесе и до 14 ракета AGM/114 Hallfire и да користи вођене бомбе GBU/12 и GBU/38. У ваздуху може да непрекидно да се налази 38 часова и у стопу прати своју жртву. Управо је Жетелац 2020. године лансирао ракету која је убила иранског генерала Касема Сулејманија, а укупан број жртава овог летећег џелата тешко је и замислити. Руски тешка јуришно-извиђачка беспилотна летелиц Алтаир одговор је на амерички дрон.

Летелица је дуго била исмевана зато што је и по брзини и по нивоу заостајала за Жетеоцом, премда је могућност да у ваздуху проведе 48 часова унеколико поправљала општи утисак. За то су, треба признати, били заслужни немачки мотори А03.

Руски инжењери су након стеченог искуства у раду на пројекту Алтаир направили нови пројект - Алтиус-РУ због којег су Американци коначно изгубили осмех на лицу. Алтиус је за четвртину превазишао Жетеоца по ниској радио-електронској уочљивости, а неки подаци говоре да се време непрекидног лета увећало до 76 часова.

Међутим, најважније је да је електроника која се налази на Алтиусу тотално супериорна. Американац је, једноставно, летелица којом дистанционо управљају два оператера. Алтиусом пилотира један човек, више као контролор него као пилот, пошто су многе операције убачене у командни систем летелице која, у принципу, може да отвара ватру по метама самостално, иако то још увек није дозвољено. Ништа мање важна није ни чињеница да Алтиус може да функционише заједно са Су-75, како појединачно тако и у групи дронова, што је за Жетеоца апсолутно недостижна ствар.

Ипак, поред свих предности руски дрон има једну слабу тачку, а то су немачки мотори. Американци су ударили управо по овом слабом месту.

Слабо место

Првобитни пројект из 2011. године је предвиђао је да Алтиус лети на дванаесто цилиндричном четворотактном мотору V-форме RED A03 који произоди фирма RED Aircraft GmbH. Узгред, ову фабрику је у Немачкој основао исељеник из Русије Владимир Рајхлин. Американци су добро знали да су немачки мотори најслабија тачка руског пројекта, а када су успели да спрече његове испоруке, пројекат Алтиус замрзнут је на много година.

Замрзнут, али не и уништен, пошто је Конструкторски биро Климов направио свој мотор ВК800-Вкоји је био добар како за Алтиусе тако и за целу линију лаких руских хеликоптера који су исто као и беспилотне летелице трпели исти проблем. Наша конструкција је испала боља, јер је при узлетној маси од 800 коњских снага била "сува", тј. једноставнија и поузданија у делу уљног подмазивања, а уз то и боље технолошки решена захваљујући примени врућег изостатичког пресовања.

Овим је и последње слабо место нашег Алтиуса било отклоњено, тако да је брига америчког генерала потпуно оправдана. До краја 2022. године Ваздушно-космичке снаге Руске Федерације добиће 18 "русификованих" Алтиуса, а потом још и 50-так ових летелица.