Русија планира да 2021. године заврши рад на роботизованој борбеној платформи познатој под именом Маркер. Она треба да постане основна врста борбених робота у пешадијским јединицама руских копнених снага. Објаснићемо зашто ову направу, са правом зову робот, а не апарат на даљинско управљање.

Много пре Другог светског рата постојала је идеја да роботи, током борбе, дају подршку копненим јединицама. Међутим, први сукоб у коме су роботи имали велику примену, био је рат у Сирији. Руска армија је тамо испробала платформе серије Уран од којих се најчешће спомињу 6. и 9. модел. Извршена је провера система као што су Арго, Сфера, Аватар, Нерехта и концепт Платформе-М.

За патролирање спољног обода безбедности базе Хмејмим много се користи Уран-9, док се подводни робот Галтељ користи како би се обезбедили поморски прилази бази у Тартусу.

Генерално, прва примена роботизованих система, у условима реалног боја, добила је високе оцене, а многа решења, као на пример Сфера, проглашена су за посебно успешна. Шта више, било је неопходно да се, са широке гаме уско специјализованих оригиналних решења, пређе на јединствени концепт оригиналних платформи уз могућност еластичног модулног опремања.

Управо Маркер треба да буде такав еластични модул. Прва етапа његовог тестирања, била је успешно завршена у новембру 2019. године.

Еластични приступ

Инжењери су на основу сиријског борбеног искуства створили еластичну стабилизовану платформу високе експлоатационе поузданости уз могућност да, на њој, истовремено буду примењене две врсте наоружања и једна врста додатне опреме.

Списак наоружања садржи: митраљез калибра 12,7 мм, аутоматски бацач граната, вишецевне ракетне бацаче, укључујући и протв тенковске.

На Маркеру се допунски могу инсталирати апарати за електронско и оптичко извиђање, станице за навођење, неутралисање и радио електронску борбу, као и касете за лансирање баражне муниције и беспилотних летелица.

На тај начин се, на једној платформи може комплетирати до 20 различитих варијанти, укључујући и лаку машину за савладавање против пешадијских минских поља, што поједностављује њено освајање и опслуживање у зависности од конкретне тактичке ситуације.

Узгред, овде није крај предности Маркера.

Прави робот

Због конструктивних карактеристика шасије, сви руски и њима слични страни примерци, у овом моменту могу прецизно да гађају искључиво из места. Међутим, конструкција Маркера омогућује да се у покрету слободно примењује читава гама опреме и наоружања, укључујући и гађања на максималне удаљености.

Треба истаћи да су тренутно сви тзв. «роботи» у суштини само теледириговани механизми који, у случају прекида везе, престају да обављају свој задатак, док је Маркер у стању да самостално функционише. У случају да дође до прекида везе, његови инструменти у својој меморији формирају слику окружења у радијусу од 100 метара и у стању су да самостално одаберу алгоритам решења добијеног задатка без директног уплитања оператора, укључујући избор маршруте, избегавања препрека, уз групну и индивидуалну примену дронова. Тренутно нико у свету, са овом класом машина, ништа слично не може да уради.

Армија их жељно ишчекује

Након што је руска војска почела да користи Маркер, Русија је добила универзални борбени инструмент који је повећао ватрену моћ моторизоване стрељачке чете, у крајњој линији за 30 посто и удвостручио укупну ефикасност јединица.

У складу са прихваћеном концепцијом развоја и борбеном применом роботизованих техничких система, за период до 2025. године, у Русији ће удео борбених робота у укупној структури наоружања и борбене технике руске армије бити доведен до нивоа од 30%.

За сад у свету ово још нико није успео да реализује.