Председник Трамп саопштио је да ће Сједињене Државе до краја ове деценије добити неку хиперсоничну “супер ракету” које ће променити однос снага у свету. А председник Путин реагујући на ову изјаву каже да ће Русија до тада већ имати средства којима ће моћи да одговори.

Хајде да у овом издању утврдимо о чему се ради и како се убрзава трка око хиперсоничног наоружања.

На почетку треба да дефинишемо један појам. Све оно што у аеродинамици лети пет пута брже од брзине звука називамо хиперзвук. Русија има неколико таквих средстава: хиперсоничну авио ракету Кинџал, противбродску ракету Циркон и маневришући борбени блок Авангард.

Иако Трамп само даје обећања да ће се до 2030. године у америчким арсеналу појавити супер брза ракета, Русија веома озбиљно доживљава ове изјаве, не седи скрштених руку и већ сад спрема одбрану.

У принципу, таква одбрана технички не постоји. Примера ради, С-500 Прометеј може да пресреће циљеве који лете брзином до 7 километара у секунди.

То је у стању да уради и систем ПВО А-235 Нудољ. Ипак, не обављају задатак борбе против хиперсоничних циљева само ракете-пресретачи.

Космичко «Око»

Да би циљ био погођен, он за почетак треба да буде откривен, а обзиром да развија фантастичну брзину, треба га открити знатно раније. Због тога, поред пресретача, неопходно је имати развијени систем упозоравања и пресретања ракетних напада.

Систем обично има два ешалона - копнени и космички. У Русији се копнени део ослања на радаре Дарјал и Вороњеж. Они детектују циљеве тек у лету, док орбиталне групације у својој зони одговорности могу да одреде моменат лансирања циља, место одакле је лансиран и да израчунају прелиминарне параметре трајекторије.

У Совјетском Савезу овај задатак решавао је систем Око. Осам сателита овог система пресретали су, са различитих орбита, лансиране интерконтиненталне балистичке ракете, тако што су пратили топлотни траг мотора. Овај систем заменио је нови систем - Око-1 - за који се испоставило да није био исувише успешан. Рок употребе овог система био је далеко мањи од прописаног па због тога није био довољно поуздан. Зато је била донета одлука да се направи нови систем. Руска Купола.

Русија је систем Око заменила новим орбиталним системом Купола који се заснивао на апаратима новог типа из серије Тундра. Ови апарати били су поузданији, могли су много дуже да активно функционишу у космосу, а имали су и далеко веће осматрачке могућности.

Купола је била у стању да фиксира лансирање не само интерконтиненталних ракета, већ и балистичких ракета средњег и краћег домета, оперативно-тактичких, тактичких балистичких и крстарећих ракета, укључујући и хиперсоничне ракете на почетним лансирним етапама њене трајекторије.

При том апаратура Куполе у стању је не само да фиксира ланисрање ракета, она може у аутоматском режиму да израчуна степен претњи, параметре трајекторије и координате тачака потенцијалног пада борбених блокова, како би формирала алгоритам лансирања нашег узвратног удара и пребацила у борбену готовост руске системе за ваздушно-космичку одбрану.

На космодрому Плесецк 22. маја 2020. године успешно је лансирана и четврта Тундра, чиме је систем Купола остварио минималан и технички неопходан ниво за стално и ефикасно борбено дежурство.

У плану је да систем Купола добије свих 9 сателита до 2022. године, што ће бити знатно пре истека теоријског рока за појављивање “супер ракете” Доналда Трампа.

Повезани текстови